Америчка штампа констатује да сама по себи, та чињеница, односно поновни долазак Путина у Кремљ, не мора бити негативна, јер је Путин, како се истиче, ,,дао сагласност’’ Медведеву за ресетовање односа са Америком.

И управо је у томе била - и нажалост остала - кључна грешка западне и домаће либералне елите. Ђинђић, са свим својим добрим и лошим особинама, није дошао на власт у једном стабилном демократском поретку, са јаким демократским установама и овешталим демократским правилима игре који би подстицали његове врлине и исправљали његове мане.

Најмање што се у „дану после“ може учинити за обавештавање грађана Србије су свакодневни јавни извештаји о трошењу новца из свих буџета у које се сливају порези и остали приходи. Сигуран сам да оваква идеја може да се покаже као права мера за заустављање корупције и ненаменско трошење новца грађана Србије.

Десетине хиљада доктората написано је на тему генијалности те идеологије, а носиоци тако стечених титула били су професори економије на најпрестижнијим факултетима, гости свих електронских и штампаних медија, како би лично уверавали грађане у ту обману.

Четири године од сусрета са Гадафијем, Никола Саркози се у Бенгазију срдачно ухватио за руке са Дејвидом Камероном и председником либијског Прелазног националног савета, уз коментар да у Либији има “још посла”. Западне и француске компаније се сада спремају.

Недоследност се наставља и у примени Дејтонског споразума, барем када је однос према Међународном суду у Хагу у питању, што ће се на бизаран начин на крају Слободану Милошевићу вратити као бумеранг.

Наступио је тренутак да се појави бујица тужби против оних који се служе говором мржње против српског народа. Све то неће урадити нико други до нас самих, па зато желим да подсетим све национално свесне правнике да формирање невладине организације није компликовано.

Грађански рат у Либији још није завршен, а Французи и Британци већ почели да преговарају са тзв. Националним Прелазним савјетом о додјели концесија за експлоатацију најбоље и најквалитетније сирове нафте. Неко је нестрпљив?

На основу свега, мишљења сам да је агресија НАТО против Срвбије и Црне Горе (СРЈ) 1999. означила почетак „контролисаног“ трећег светског рата „ниског интензитета“ чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. 

Министар је изјавио како претње и притисци на српску јавност због њене (оправдане) озлојеђености на низ пресуда донетих у овом суду, „доводе у питање достојанство државе“ и њеног народа. „Србија није банана-република“, изјавио је Љајић, додајући да нико извана нема права да одређује шта у Србији „смемо да кажемо“.