Министар је изјавио како претње и притисци на српску јавност због њене (оправдане) озлојеђености на низ пресуда донетих у овом суду, „доводе у питање достојанство државе“ и њеног народа. „Србија није банана-република“, изјавио је Љајић, додајући да нико извана нема права да одређује шта у Србији „смемо да кажемо“.

Главни добитник је Меркел, са поново охрабреном Немачком коју она предводи. Да, Немци ће гунђати услед финансијског оптерећења због својих расипничких сродника тамо на југу, али – уз већу финансијску одговорност следи и већа моћ.

Криза која је достигла тачку неиздржљивости отмицом Косова и Метохије и захтевом да ми на то добровољно пристанемо, одраз је опште обезглављености и малаксалости духа, а код многих, нажалост, и слома одбранбених механизама.

Тако на делу видимо и поделе међу Србима на Космету. Једни сарађују и потписују, а други не потписују, протестују и чекају од државе знак. А она не жели да се замери Еулексу и западним силама, прави „труле“ компромисе.

Фашизам и комунизам, два велика покрета настала из I светског рата, и који ће две деценије касније изазвати и II светски рат, једва да су имали корена у шпанском друштву у току година Републике, и нису достигли стварну и битну улогу све док није отпочео Грађански рат.

Русија није толико била љута ради себе саме, али јесте ради  нас. Русија тада, пре три године није могла да утиче на Тадића и његове саветнике, који су се клели у политику “и Европа и Косово“, и то је разумљиво, јер нам је веровала, али је Дачић могао, морао и требао утицати.

Рат је у ствари започео тако што су федералне трупе запоселе „пограничне државе“, извршиле поморску блокаду свих јужњачких лука и кренуле у офанзиву на Југ. Током прве две године рата, 1861-62, ниједна страна није успела да стекне већу надмоћ.

Парадигма политичког деловања, и ове Владе као и претходних, је таква да је она готово и на нивоу теорије искључивала било какву другу могућност осим потписивања оваквог ''споразума''. Српска политичка елита у својој дубокој неспособности, везала је питање сопственог легитимитета за питање придруживања Европској унији.

Дезинфикујући околину средствима за хигијену и своја тела беспотребним гутањем нимало наивних лекова, стварамо отпорне сојеве смртоносних микроба. Превише штитећи свој организам, чинимо да и он, попут нашег друштва, "измишља" опасности у недостатку правих.