Док је српско службено и национално писмо без заштите од надлежних министарстава, законских и културних институција, остављено на милост и немилост не-писмених медија и издавачких кућа – борцима за његово очување показују се глобалне мегакомпаније новог светског поретка.

Једна од главних окосница кампање предводника целе једне Нове генерације у ДС било је залагање да странку мења чланство, а не функционери. "Људи су главни ресурс и највећи капитал ДС, нарочито млади, стручни, школовани и образовани. Њима се не може командовати из центра, они нису спремни да слушају директиве.

С друге стране, морам и да се упитам – а шта ако ово све и нису наше победе, као што нас убеђују? Шта ћемо ако су Американци променили наступ, али не и карактер и политику. Уколико је то случај, чиме смо онда заслужили Бајденову и Хиларину „благонаклоност“?!

Макаров је изрекао још неколико значајних констатација. Фактички је потврдио да руска армија прелази на уговорни систем. Рекао је да војно руководство не намерава да се заустави на броју од 425 хиљада војника који служе по уговору.

Каже вицепремијер – у кризи смо због Косова. Много се, каже, крало. Свакакве малверзације и шта ти га ја знам, и сада плаћамо цех лоше косовске политике. За коју није одговоран он, као бивши радикал. Није ни Тадић, како јадан да се снађе с оним лопужама.

Република  Српска, њени законодавни и извршни органи истински су опредељени за дејтонска уставна решења и односе, али се не могу сложити да им се једнострано, без договора и сагласности,  одузима оно што им је Дејтоном гарантовано.

Западни савезници нису ловили Милошевића, Хусеина и Гадафија због њихове лоше, већ због њихове исправне политике. Сва тројица могу бити посматрани као симболи различитих верзија “диктатуре за развој”.

Српска напредна странка постала је тзв. Франкенштајново чудовиште које се отело контроли својих твораца и почело да једе своје родитеље – у најмању руку- ДС и неподобне тајкуне. То чудовиште је превазишло издајничку политику претходне владе и квислинштво странака које су је чиниле, па је и формално извршило чин велеиздаје земље.

Одједном, мени се плаче. Али држим сузе. Кад могу фудбалери Манчестера да ћутке истрпе свој пораз, могу и ја свој. Напомена: свака сличност између Лиге шампиона и Европске уније није баш случајна.