Судећи по изводима из књиге, Ана Ди Лељо буквално отима комплетан косовски мит из српске баштине и премешта га у ширу балканску и ужу албанску. Чак је и Муратов убица Милош Обилић представљен као албански витез Милош Копилик!

Он само драми и покушава да изазове опште сажаљење, ето. Али овај народ се још ни бившем председнику није сажалио, а од његове трагичне смрти у заробљеништву је прошло већ 7 година.

Близак властима (или макар америчкој амбасади) у Софији, нашао се ту неко ко заиста признаје независност Косова, ко је збуњеним Бугарима објаснио да то што је расписано за Чекуом није права потерница, већ заостатак милошевићевског шовинизма од којих нису још лустриране све институције у Србији.

Суђење у Макси процесу одржано је у судници у бункеру, који је имао чак и противваздушну одбрану. Такође, у великој опасности налазио се и главни сведок Томазо Бушета. То најбоље показује податак да су пре суђења убијена његова два сина, зет и други бројни чланови његове породице.

Ако се новинар суздржава како не би "поткопао шансе" неке странке, онда он више није новинар. Његов посао више није извештавање, него пропаганда. Оног момента кад су пристали да ћуте зарад добра ЛДП, изгубили су сваки професионални кредибилитет.

Ми смо за њега народ убица и терориста. То је Гузенбауер већ свима објаснио и он нема шта тамо више по белом свету да објашњава. Он је тај део промоције Србије обавио потпуно волонтерски и бесплатно! Али сада за овај део промоције такве Србије у самој Србији, е то не може бесплатно, то ипак морамо ми да платимо!

Необично објашњење државног секретара Хомена, да ће 900.000 долара бити враћено народу запленом имовине стечене криминалом (ПИК Земун), посебна је прича. Народу мора да се врати и новац ПИК Земун-а и 900.000 долара плаћених за одштету Штајнхауерима. То је рачун за прваке.

Ових дана историја се понавља. Скупштином Београда поново руководи Зоран Алимпић, који поново одуговлачи са заказивањем седнице, и у свом маниру говори да ,,има времена'' до крајњег рока. Таква немогућност формирања седнице један је од аргумената који се користи да би се показала неспособност градске власти. 

Изгледа да је у другосрбијанским медијима о Србима и Србији могуће написати највеће гадости, па чак и позивати на "денацификацију" уз помоћ "снајпериста" и "градске гериле", као  и "припрему ослобођења Војводине од српске окупације", а да то никога озбиљно не узнемири.

Треба истаћи да нису сви народи са истим одушевљењем стали у одбрану окупиране Југославије. Неки нису имали симпатија за југословенску идеју и заједништво. Они су после капитулације Краљевске Војске и окупације земље искористили прилику за остварење својих националистичких тежњи.