Пред председником Николићем је тежак пут и он, нажалост, нема готово никакву шансу да остане упамћен у историји по великим постигнућима. Он може само да грађанима Србије покаже да се у политици може бити елементарно искрен и поштен, да се не сме потцењивати њихов разум.

У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

Реформе су наметане са циљем на да омогуће добру владавину и развој институција система. Али западни донатори су користили НВО да заобиђу и маргинализују исте те инститиције, обично под изговором да су корумпиране или недемократске.

Мала, ружна тајна међународног ангажмана на Балкану јесте да он у многим аспектима није био вођен ни либералним интернационализмом, ни вилсоновским идеализмом, ни принципима Џеферсонове демократије, већ много малигнијом филозофијом - лењинистичким волунтаризмом

Огорченост грађана у Новом Саду јесте последица Пајтићевско-кумовско-уградитељског располагања средствима из Фонда за капитална улагања АПВ, и сличних појава, које у озбиљним државама за последицу имају кривични прогон и временске казне затвора.

Није било питања из политичког и јавног живота а да га се Никола Милошевић није смео дотаћи, добро изанализирати и представити јавности у пуном светлу. Та црта га је красила до краја живота. Посебну храброст испољио је у критици бољшевичке теорије и праксе.

Америчка тежња ка светској хегемонији води свет према Трећем светском рату. Цезар Обама је увукао САД у рат са Либијом, а да чак није ни тражио одобрење Конгреса. Растућа охолост Вашингтона може довести до фаталне грешке.

Ова данашња глобализација, свакако, успешнија од покушаја глобализације са почетка двадесетог века, из времена Британске Империје. Треба се подсетити да су после тадашњег, неуспешног, покушаја глобализације избила два светска рата.

Врхунац поштовања демократске процедуре може се видети у његовој јавној понуди Зорану Живковићу да се кандидује за председника странке. Овакво политичко лицитирање је недостојно политичара који се непрестано позива на „светле“ традиције демократских избора.

Пишући о себи, Тирке је заправо писао о нама: нема боље слике наше мегаломаније од оне његове параболе о Србима који шта год да граде – у једном делу предвиде оперу с лифтом за довођење великих животиња на сцену.