Kао народ смо онемоћали и скоро потпуно изгубили способност самоодбране. Али, никако не бисмо смели да Другој Србији допустимо још један безобразлук: својатање 9. маја, Дана победе. Победе за коју је српски народ, као и за многе раније, положио стотине хиљада живота.

Западни савезници нису ловили Милошевића, Хусеина и Гадафија због њихове лоше, већ због њихове исправне политике. Сва тројица могу бити посматрани као симболи различитих верзија “диктатуре за развој”.

Две су основне тезе које су заступљене у нападима на цркву: Прва је да је Црква одвојена од државе, и да се не сме мешати у државне послове; а друга да се власт не сме нападати, па још да Црква мора да се моли за оне који су на власти, како гласи једна црквена заповест. 

Нашло би се у државном буџету пара за раднике „Партизана“ кад их је већ било и има за фоке, жирафе, донације НВО и сличне важније ставке које су јавности остале скривене. Међутим, разлог због којег то држава (односно Влада) не чини је преседан који би се тиме створио.

Иако је метод лонца за топљење (melting pot), успео у САД (уз истребљење Индијанаца), чињеница је да многе европске земље имају миленијумску историју, културу, обичаје и јасно изграђен национални идентитет – што свакако није био случај са САД у време стварања државе.

Медијски поглед на сусрет Путина и Николића је међутим био сасвим другачији. О разговору два председника највеће агенције су просто написале неколико информативних реченица о договорима, или како су прекинули преговоре да би честитали имендан руском Патријарху

Није искључено да су креатори глобалног јавног мнења похитали да искористе појаву новог облика грипа, како би људима скренули пажњу на то да је глава на раменима најважнија, и како би им указали да само њихове „добре владе“ и „друштвено одговорне“ фармацеутске компаније могу да их спасу од опаких болести.

Мада Путин није помињао презимена нових лидера, чинило ми се да је желео да добије то питање и да говори о томе зашто се они не појављују. Ту се не ради само о томе да је он најснажнији политичар.

Зато нас, чак и без Косова, иста она (европска) логика која је довела до бриселске ампутације без анестезије, наводно у име „европске будућности“, може удаљити и од демократије и од замишљене Европе и од бољег живота.

Удар по Добрици и његовом левичарском „патриотизму“ може се довести у везу и са кампањом која се воде против председника и министра спољних послова. То, наравно, никако не значи да су Ћосић, Тадић или Јеремић заиста национално опредељени људи.