Predlog novog statuta Vojvodine omogućiće da Srbija bude jedna ozbiljna, pravna, demokratska država u kojoj se tačno zna ko šta radi, kaže predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine.

Imajući u vidu sporo kretanje olupine ove EU vozne kompozicije, moraš se upitati: ne bi li Nemačka, Francuska i ostale države Severne Evrope trebalo da iskoriste propozicije Lisabonskog ugovora koje omogućavaju da države dobrovoljno izađu iz te monetarne unije?

Sa predsednikom Crne Gore, maltene, imam nedeljni kontakt. U ponedeljak smo mirnim tonom razgovarali telefonom o prevazilaženju problema. Razgovarali smo i pre sedam i pre 20 dana. Dakle, postoji neprekidna komunikacija.

Sistemski neuspeh regulative je kao poslovični ’slon u sobi’ kada je reč o reformi zapadnog kapitalizma. Ali da li se problem odnosi samo na finansijski sektor, ili on ipak ilustruje dublje greške zapadnog kapitalizma?

Očekivala sam da će naprednjaci više napadati DS i Borisa Tadića. Da sam videla jači stav po pitanju suprotstavljanja režimu DS možda bi me to nateralo da se brže opredelim.

Gledajući u budućnost, Belorusija neće imati izbora već da nastavi putem ruske strategije i šireg preporoda što Minsku omogućava ograničene opcije za dobijanje podrške od ostalih sila. Rusija će stoga nastaviti da integriše Belorusiju kako se kreće ka stvaranju Evroazijske unije 2015.

Oko ovog prvog, Crne Gore i Makedonije, neki nalog jedne sile je postojao i strah me je da znamo i više nego što je dobro da znamo, jer kad se ovi naši premisle padaju im na pamet razne ideje, ponekad tako radikalne da liče na pucanje u sopstvenu nogu. 

Nije slučajno da je Orban uvek ukazivao na Putina i Berluskonija kao na modele, na šta mu je odgovoreno vatrenom podrškom sa njihove strane (pre 10 godina, Berluskoni je u Budimpešti izjavio sledeće; „Naši programi i naše politike su istovetne, među nama postoji izvanredno slaganje“).

Najveći svetski ambijentalista DŽordž Buš ovih dana, posle velikih napora da što bolje kompletno ambijentira Irak i Avganistan, ambijentirao je i samu Ameriku, i to čitavim nizom poteza iz klasičnog repertoara realnog i državnog socijalizma.

Naše banke smo spasli, a bile su do ramena u obveznicama dugova Grčke, pa bančini akcionari neće patiti, ali ceo jedan narod koji više nije u stanju ni da pristojno hrani svoju decu, naravno – može patiti. Pojasevi za spasavanje su nam tako namešteni da sada zaista možemo fino i nežno odgurnuti Grčku.