Veoma je indikativno da ovaj dosledni delatnik i zastupnik javne politike ima reči hvale za rad aktuelne vlade i njeno zalaganje da se ne svađamo sa državama u regionu kao što je to radila demokratska vlast koja je učestvovala u satanizaciji Crne Gore, jer je odnos prema građanima Crne Gore bio veoma loš.

Izbirljiv pogotovo ne može da bude neko ko, poput Svetislava Basare, ima neuobičajeno raskošan koalicioni kapacitet za jednog pisca – čovek je, u proteklih petnaestak ili malo više godina, koliko moje sećanje seže, bio aktivista DSS, DHSS, DS i na kraju opet DHSS. 

Plašim se da će politika i strani uticaji imati prevagu nad pravom i da će obe strane, i Srbija i Hrvatska, biti stavljene u istu ravan oslobađanja i osude. Za očekivati je da će genocid biti elegantno zaobiđen a obe strane oglašene odgovornim za ratne zločine i zločine protiv humanosti.

Sa tolikim parama, niko se ne bi smejao sada već čuvenim prognozama Mlađana Dinkića kako će nas svetska ekonomska kriza zaobići. Jer, da ova država svake godine ima dve milijarde evra više nego što ima, kriza bi nas zaista zaobišla.

Tako bi nekako trebala da izgleda Dačićeva pjesma. To što je premijer pjevao Ketrin Ešton, od čijeg izvještaja zavisi putovanje Srbije u Evropu, nije urodilo očekivanim plodom. Jer Eštonova Dačiću za otpjevanu pjesmu nije zalijepila datum na čelo.

Jasno je da LDP nije opoziciona stranka, već vlast. Međutim, LDP, stvara medijsku, javnu sliku da je opozicija. Na rečima su opozicija, a na delu vlast. I to kod građana uglavnom prolazi jer se to spinuje, odnosno, takvo lažno stanje stvari odgovara onim strankama koje kontrolišu medije i koje u Vladi jesu.

Sistemski neuspeh regulative je kao poslovični ’slon u sobi’ kada je reč o reformi zapadnog kapitalizma. Ali da li se problem odnosi samo na finansijski sektor, ili on ipak ilustruje dublje greške zapadnog kapitalizma?

Da je Bosna i Hercegovina defektna država potvrđuje i ocena Doris Pak da BiH, iako odlično zamišljena, ipak ne funkcioniše, kaže premijer Republike Srpske.

Gledajući u budućnost, Belorusija neće imati izbora već da nastavi putem ruske strategije i šireg preporoda što Minsku omogućava ograničene opcije za dobijanje podrške od ostalih sila. Rusija će stoga nastaviti da integriše Belorusiju kako se kreće ka stvaranju Evroazijske unije 2015.