Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.

Mada Putin nije pominjao prezimena novih lidera, činilo mi se da je želeo da dobije to pitanje i da govori o tome zašto se oni ne pojavljuju. Tu se ne radi samo o tome da je on najsnažniji političar.

Ali najzanimljivije od svega je nedostatak većih reagovanja na njegovu formulaciju i pomen ,,klečanja'', čime je sam nametnuo poređenje sa Brantom. Srbija ni u jednom istorijskom momentu nije ličila na Nemačku Trećeg Rajha, i svako takvo poređenje je krajnje zlonamerno, a pristajanje na takvo poređenje je ili glupo ili politički nepismeno.

Blizak vlastima (ili makar američkoj ambasadi) u Sofiji, našao se tu neko ko zaista priznaje nezavisnost Kosova, ko je zbunjenim Bugarima objasnio da to što je raspisano za Čekuom nije prava poternica, već zaostatak miloševićevskog šovinizma od kojih nisu još lustrirane sve institucije u Srbiji.

Sredinom HH veka, krah kolonijalnog sistema u islamskim zemljama pratilo je formiranje nacionalne države sa svim atributima – nacionalnom birokratijom, oružanim snagama, policijom, zakonodavstvom, sistemom sudskog postupka.

Sve i kada bi Srbi želeli da poslušaju vladu Srbije da prihvate ono što je ona obećala u Briselu, to je nemoguće sprovesti bez teških lomova, čak i unutar porodica. Iz ove nakaradne odluke vlade, rađa se mnoštvo životnih problema. 

Neobično objašnjenje državnog sekretara Homena, da će 900.000 dolara biti vraćeno narodu zaplenom imovine stečene kriminalom (PIK Zemun), posebna je priča. Narodu mora da se vrati i novac PIK Zemun-a i 900.000 dolara plaćenih za odštetu Štajnhauerima. To je račun za prvake.

Šarenilo vrednosnih sistema koje toliko „lepo zvuči“ kada mediji prenose zajedničke molitve hrišćanskih, muslimanskih i jevrejskih sveštenika u Zukoti parku, sada se pokazuje kao prepreka.

Rusija je država koja se u međunarodnoj politici vodi sopstvenim interesima, što se inače i podrazumeva u međunarodnim odnosima, iako bi mnogi u Srbiji želeli da nije tako.

Da li je slučajno to što pre svakih izbora, republičkih ili lokalnih, ogromna većina prognozera, na osnovu onih njihovih čuvenih uzoraka, najavi da će LDP osvojiti osam, devet, čak i celih deset odsto glasova, a onda na samim izborima LDP jedva pređe cenzus.