Jasno je da LDP nije opoziciona stranka, već vlast. Međutim, LDP, stvara medijsku, javnu sliku da je opozicija. Na rečima su opozicija, a na delu vlast. I to kod građana uglavnom prolazi jer se to spinuje, odnosno, takvo lažno stanje stvari odgovara onim strankama koje kontrolišu medije i koje u Vladi jesu.

Zemlje EU imaju svoje ekonomske interese na istoku i bez preke potrebe nisu rade da se otvoreno konfrontiraju sa Rusijom. Nije li onda najbolje, i takoreći „idealno“, da se Južni tok ruši baš u Srbiji, koja je tradicionalni saveznik Rusije i koja nije članica EU?

Ako se uzme u obzir ko je sve vladao ovom zemljom u protekloj deceniji, prosto je neverovatno da razvaline vojnih i policijskih objekata i dalje zauzimaju elitne lokacije u centru srpske prestonice. Pogotovo je začuđujuće to što se razvaline nalaze u neposrednoj blizini američke i britanske ambasade.

Deluje da je logično smeniti političku figuru koja iza sebe ima ovoliko problematičnih momenata. Zapravo, mislim da politika koju je promovisao Dragan Đilas nije ni trebala da dobije poverenje građana na izborima. Ali ona jeste dobila to poverenje i Đilasova pobeda u Beogradu je bila ubedljiva.

Prebacivanje grupe vladajućih političara na rezervne položaje počelo je konstatacijama o Rusiji i njenoj novoj ulozi u Srbiji. Potom su nesvrstani postali važan politički i ekonomski faktor. Kina je samo najnoviji hit. Preporučio bih da posebnu pažnju obrate na Brazil.

Za ovog austrijskog najpre državnika, a onda i biznismena, govori se i kako je svojevremeno lobirao za priznavanje albanske republike na Kosovu, a što je, po njegovom dolasku u našu zemlju, kod mene, kao tipičnog Srbina Balkanca, izazvalo i nedoumicu i mučninu.

Promena stope PDV-a i poreza na plate ne bi izazvali kolaps (naprotiv), već bi brojnim građanima i privrednicima, zapravo, doneli izvesno olakšanje, dok bi se u državnom budžetu našlo više novca. A još više novca u budžetu bi se skupilo kada bi Vlada uspela da spreči izbegavanje plaćanja PDV-a.

Najverovatniji cilj novog talasa demonizovanja srpstva, koji je započet stavljanjem znaka jednakosti između Gavrila Principa i Osame bin Ladena, jeste otcepljenje Vojvodine od Srbije.

Da su pametni, oni koji planiraju da 31. avgusta u srpskoj skupštini glasaju za predloženi Zakon o informisanju, zamislili bi se nad sudbinom Valasa Souze. I sudbinom svih koji su poverovali da ih kontrola nad medijima štiti od svake odgovornosti. Možda bi tako shvatili gde su pogrešili.

Jedan značajan deo naše političke elite posle oktobarskih promena, neki iz naivnosti, drugi iz ličnih interesa, a treći iz lakoumnosti i neznanja, bio je fasciniran Vašingtonom, Briselom, Berlinom, Londonom, pa i Moskvom.