"Stubovi" sadašnje vlasti bi mogli da budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, nacionalizacijom, ili likvidacijom. To su i “tajkuni”, ministri i prvaci stranaka na vlasti.

Zato nas, čak i bez Kosova, ista ona (evropska) logika koja je dovela do briselske amputacije bez anestezije, navodno u ime „evropske budućnosti“, može udaljiti i od demokratije i od zamišljene Evrope i od boljeg života.

„Borba“ kao da na trenutke zaboravlja da piše o „popovima-lopovima“, jednom od glavnih razloga „zatucanosti i seljakluka“ prezrenog „našeg čoveka“ i zaista veruje da se Crkva „liberalizovala“ prema onima koji se spremaju da proparadiraju Beogradom.

Za razliku od odlučne Vladine politike da se Briselski sporazum mora sprovesti po svaku cenu, neke opozicione stranke u Srbiji i nevladine organizacije su insistirale na tome da sporazum predstavlja izdaju srpskih nacionalnih interesa i narušavanje ustavnog poretka. 

Srbija će morati da napravi veoma jednostavan izbor između kamena temeljca i kamena oko vrata. Činjenica da ovaj izbor predstavlja nerazrešenu dilemu u srpskoj javnosti samo je dokaz koliko je situacija u zemlji politički složena

Neki od spomenutih Srba žive u zabludi da su naše institucije nefunkcionalne i neodgovorne, pa da se sve ovo dešava zbog javašluka u njima. Nažalost, to nije slučaj, jer su te institucije izuzetno efikasne kada to treba da budu, ali skoro nikad kada se radi o pravima većinskog naroda u Srbiji.

Razumeli smo poruku koju su nam uputili naredbodavci i izvršioci Rankovog ubistva – da se više ne okupljamo, jer će nam se desiti isto što i njemu. Oni nisu razumeli našu poruku, jer smo se ipak okupili.

E, sad. Ako dopustimo da ovaj žar zgasne, ako nismo u stanju da ga očuvamo mesec ili dva dana... Onda nismo ni dostojni uspeha i pobede. Onda nismo ni dostojni Kosova. Pa, naši preci su taj žar čuvali i održavali vekovima – a mi se pitamo hoćemo li uspeti mesec dana.

Niti su se SAD u međuvremenu izvinile za pogibiju deset varvarinskih civila. Niti su organizovale komemoraciju varvarinskim žrtvama. Niti su sudile generalu koji je naredio da se na gradsku slavu, Dan Svete trojice, raketira neposredna blizina crkve u Varvarinu. 

A šta su vladike zapravo učinile? Kada su izašle u javnost sa jasnim i „marketinški efektnim“ istupima, odjednom je postalo bitno da se poštuje nekakav politički bonton?! Da li nam posle svake propale gej parade prozapadne NVO i liberalistička lovačka društva u glas poviču da to predstavlja „smrt države“?