Da su pametni, oni koji planiraju da 31. avgusta u srpskoj skupštini glasaju za predloženi Zakon o informisanju, zamislili bi se nad sudbinom Valasa Souze. I sudbinom svih koji su poverovali da ih kontrola nad medijima štiti od svake odgovornosti. Možda bi tako shvatili gde su pogrešili.

Mislim da povodom ovog članka treba postaviti još dva pitanja – prvo, aktuelno pitanje, kome se zapravo Dačić obraća i zašto mu je potreban jedan ovakav tekst i drugo, šta nam sadržaj članka kazuje o političkoj eliti čiji je Dačić istaknuti predstavnik?

Trgovina uticajem je, na primer, ako trener nekog sportskog kluba izabere u prvi tim igrača koji to nije zaslužio, i time obezbedi da se taj igrač bolje proda, a samim tim i veću zaradu za menadžera, sportski klub i/ili samog igrača.

Za inženjera ne bi trebalo da postoji nemoguće, maštovitost i prilagodljivost su neka od vrlina i lepota tog zanimanja, i jedan od razloga zbog kojih njihova dela izazivaju divljenje. Sve je moguće napraviti, samo ako postoji politička volja, jer su političari naručioci posla.

Neko će da pomisli kako je ipak izvodljivo bezbrižno i sa lakoćom balansirati na svim stubovima, međutim, zapitajmo se koliko je moguće uzeti ruske pare i hrliti u NATO, ili, isto to ali malo drugačije, oslanjati se na podršku SAD (NATO), a dopuštati da sa ruskim kapitalom ulazi i ruski uticaj u Srbiju.

Najzad je odlukom Evropskog saveta pokazano da se Srbija i dalje smatra nepouzdanim partnerom i parijom koji mora biti pod posebnom paskom i stalnim starateljstvom. Ali je ovakvim stavom evropskih zvaničnika stvorena jedinstvena prilika da se konačno krene u razgradnju kosovskog mita.

"Stubovi" sadašnje vlasti bi mogli da budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, nacionalizacijom, ili likvidacijom. To su i “tajkuni”, ministri i prvaci stranaka na vlasti.

Ustupci Srbije u Briselskom sporazumu mogu se različito ocenjivati (od kompromisa do kapitulacije), ali jedno je nesporno: Srbija je, iako sa zadocnjenjem, između Kosova i EU, izabrala EU.

„Borba“ kao da na trenutke zaboravlja da piše o „popovima-lopovima“, jednom od glavnih razloga „zatucanosti i seljakluka“ prezrenog „našeg čoveka“ i zaista veruje da se Crkva „liberalizovala“ prema onima koji se spremaju da proparadiraju Beogradom.

Da stvar bude gora, država fantastično dobro podržava poverioce; bilo da su to banke, javna preduzeća, ili pak ona sama, bez iole obzira da li su dugovi građana posledica zelenašenja tih istih poverilaca, ili prosto nediscipline građana. Organizovani su čitavi timovi uterivača dugova, koje finije nazivamo izvršiteljima.