Двери, пре свега, видим као покушај практичне синтезе свега оног најбољег што у духовном, историјском, државотворном и културном смислу баштини српски народ, са једне, и савремених форми деловања, са друге стране.

"Такав маћехински и неправедан третман неминовно води радикализацији опозиције. Да ли ће она изаћи из парламента, или ће ићи на неку врсту парламентарне опструкције, то је питање. Али, немојте очекивати да вам седимо тамо као глинени голубови"

Кацину је одмах узвратио Тадићев сарадник Небојша Крстић, а изненадна размена увреда и оптужбе да чак ни Тадић није искрено приступао евроинтеграцијама су још једном показали да ЕУ у Србији тражи само извођаче радова, који ће у замену за подршку без поговора и до краја извршити своје задатке.

Србија се више не "денацификује" и "еурепеизира" из страних фондова. Србија се, сада, кроз српске институције, "ослобађа" од историје, идентитета и културе. Порез који сви плаћамо одлази на систематско подривање основних вредности и националних интереса.

НСПМ преноси текст интервјуа са једним од наших уредника Николом Танасићем, који је на француском објавио портал Boulevard Voltaire. Француски текст интервјуа можете погледати овде.

Рвач (The Wrestler, 2008) је драма о отуђености савремених људи, изневереним очекивањима и тактикама преживљавања у дехуманизованом свету организоване неодговорности, иначе омиљеним темама Дарена Аронофског.

Виђали су се и раније у Паризу, виђали су се у Њујорку, могу да се виде и разговарају, незванично или званично, и у Бриселу, а не да се овим поводом представници наше државе појаве испод заставе такозваног „Косова“, јер је то шамар свим жртвама свих ослободилачких ратова Србије у 20. веку. 

Коалиција левог центра освојила је највише гласова у доњем дому парламента, у коме ће добити и бонус од више од 50 одсто места као најјача партија, док је на гласању за Сенат освојила 31,69 одсто гласова.

Тирке није волео да се смара и пише вести, прави интервјуе или доноси ексклузиву. Хедонистички усмерен дечко из времена сентименталног Београда је укапирао да је много боље да ексклузива постане он сам. Зато је то што је писао Тирке била револуција.

Иако је у питању било очито кршење људских и грађанских права, као и права на слободу мишљења истакнутих српских интелектуалаца - и то од стране владе која је чланица НАТО и верна савезница евроатлантске политичке оријентације - овом приликом није се огласила ниједна међународна организација, од оних које се тако приљежно баве одбраном и заступањем људских права и слободе мишљења.