Недавни слом високоризичних хипотекарних кредита послужио је као повод за учвршћивање   "новог поретка новца" не само у Сједињеним Државама, него и широм "прегрејане" нам планете Земље. Емитовање кредитог новца нужно са собом  повлачи емитовање нових кредита јер позајмица представља главницу.

Мислим да је то одлука Бориса Тадића али ја сам је прихватио. Да Скупштина не би губила време, одлучио сам да поднесем оставку и о томе сам обавестио премијера и захвалио му на сарадњи.Ми ћемо покушати да дамо активан допринос раду Владе избором нових људи.

Финансијска криза показала је да су тржишта склона стварању „мехура“ и да laissez faire  регулација не функционише. Власти би морале да се тргну уколико хоћемо да избегнемо огроман мехур. 

Европска унија не може да реши ову немилосрдну економску кризу пошто је она само део проблема. Њена јединствена валута никад није почивала на стварној економској иницијативи.

Теоретски не губе много ни једни ни други, јер да су тако проценили не би до сусрета ни дошло. Ту великог губитка нема, ДСС добија то што више неће бити или ће бар бити у мањој мери окривљен за разбијање тзв. опозиционог јединства.

Постојала је, међутим, и друга, светлија страна. Део кредита које је Југославија добијала усмераван је за изградњу инфраструктуре, дакле наменски и селективно. Послове су, наравно, обављала домаћа предузећа.

Шта је у Вашингтону обећао, једном ће се вероватно открити, али необично је што се некад названи мали Слоба није присетио судбине бројних америчких пријатеља, најпре свог некадашњег председника, или на пример Норијеге, које су у Америци такође тапшали по рамену. 

Православним родитељима, којима често пребацују да држе своју децу у златној крлетци, посебно желим да кажем, да сваки дан проведен у тој златној крлетци даје детету барем кап духовне чврстине. Што га дуже будемо држали, то боље по њега јер ће за то време да очврсне.

Хоћемо да одбранимо државу. Ако држава може да се одбрани брзим решењем, онда смо сви за брзо решење. А ако не може, онда смо сви за замрзнути конфликт. Ако брзо решење значи да се одричемо државе и било ког дела њене територије, онда уопште није реч о решењу, него о издаји државе. И, што је онда спорно да се буде против „брзог решења“?

Какав закључак се може извести из горе наведених изјава? Тзв. покрет Самоопредељење је против сусрета Јахјаге и Николића али су такође и српски Радикали против тог сусрета јер га сматрају издајом виталних интереса Србије.