Вашингтон није противник тероризма. Вашингтон већ дуго година наменски креира тероризам. Тероризам је оружје које Вашингтон намерава да употреби у циљу дестабилизације Русије и Кине тако што би га извезао муслиманским становницима ових земаља.

Нама сада није циљ улазак у власт и те спекулације су потпуно беспредметне. Борис Тадић и ДС су нанели највећу могућу штету Србији. Ми смо за изборе и то одмах, јер сматрамо да се нагомилани политички и економски проблеми најбоље решавају на изборима, а не на улици.

Са дуговима добили смо и сличан начин резоновања какав смо видели на примеру руских избора из 1996. године. Тако, недавно сам у контакту са пријатељем који је донедавно био прорадикалски настројен сазнао да неће изаћи на изборе. Каже: „Узео сам стамбени кредит, па нећу да рескирам да ми скочи рата.“

Није тајна да је покојни Уго Чавес тесно сарађивао са председником Руске Федерације Владимиром Путином. Венецуела је купила неке од најмодернијих руских оружаних система између којих и ловац Сухој Су-30.

Решио сам, дакле, да ту ствар одгледам, да допринесем рејтингу или шеру, мада, колико знам, немам уграђен пиплметар, дакле, ја се не бројим „тамо где треба” па се надам да „Курсаџије” нису имале од мене неку корист, као што ја нисам имао од њих.

 Председник и Влада који не знају шта треба да раде, немају одговоре на агресију на грађане њихове државе и претварање истих у резервне делове, сместа, одмах, јуче и најдаље до поноћи морају да дају оставке и забораве за сва времена на политику

„Новопечени“ критичари Ћосића или не разумеју шта је систем или не разумеју шта је држава. У сваком случају, многи за и од идеологије живе, али су ретки они који попут Ћосића, због исте, стављају главу на пањ савремених идеолога.

Утицај на психологију потрошача се данас спроводи на безброј начина. У сфери потрошње тај утицај се оваплоћује кроз стварање култа производа у глави потрошача, што има за циљ потпуно поклоњење величанству новога доба – производу.

Председник Републике Србије би морао бити оличење демократске културе, умерености, али и гарант критичког дијалога у нашем друштву. Ипак, далеко је он од тога да буде председник свих грађана Србије. Ту намеру није никада ни имао, јер увек наступа као острашћени напредњачки партијски апаратчик, који отворено изјављује да њега не обавезује већинска воља народа.

На дочеку нове године у Београду убодено је ножем седморо људи. Сасвим случајних пролазника. Изједначених у сиромаштву. Оно што је занимљиво у најновијем инциденту је подмуклост и очај.