Ако су од нечега и жене и мушкарци данас заиста угрожени, то су свакако глупости које се у јавности шире на тему мушко-женских односа. Док се жене уздижу у звезде, мушкарци су глупи, лењи, неспособни, саможиви и бескорисни, агресивни и перверзни.

 Оваква хајка на Славишу Ристића од стане актуелне власти у великој мери подсећа на ону која је вођена против Оливера Ивановића. Оливеру Ивановићу су прво запалили кола. Потом су му упали у стан и напали породицу – и на крају га ликвидирали. Што се Ристића тиче, против њега се, за сада, води бесомучна кампања и бачене су му бомбе на кућу, која је такође изрешетана митраљеским рафалима. Треба ли да нагађамо шта је следеће?

На дочеку нове године у Београду убодено је ножем седморо људи. Сасвим случајних пролазника. Изједначених у сиромаштву. Оно што је занимљиво у најновијем инциденту је подмуклост и очај.

Они који се данас чуде иницијативи за Миланову улицу, не чуде се ни што се једна спортска хала у Србији зове по гитаристи ''Дип Парпла'' Глену Хјузу, нити сe чуде што се споменик подиже чак и измишљеном филмском јунаку Рокију Балбои.

 Председник и Влада који не знају шта треба да раде, немају одговоре на агресију на грађане њихове државе и претварање истих у резервне делове, сместа, одмах, јуче и најдаље до поноћи морају да дају оставке и забораве за сва времена на политику

Дачић се по трећи пут оглашава и овога пута, попут увређеног детета коме нису испуњене жеље, изјављује како „неће ићи у Брисел док споменик не буде уклоњен“.

Нови Северинин албум Здраво Маријо званично и навелико стигао је и на тржиште Србије, потврђујући гђицу Вучковић као једну од шачице највећих звезда у распону бивше СФРЈ. Уз реку Саву, Северина је најјача спона Хрватске и Србије.

Председник Републике Србије би морао бити оличење демократске културе, умерености, али и гарант критичког дијалога у нашем друштву. Ипак, далеко је он од тога да буде председник свих грађана Србије. Ту намеру није никада ни имао, јер увек наступа као острашћени напредњачки партијски апаратчик, који отворено изјављује да њега не обавезује већинска воља народа.

Језик као мерило националне припадности је одиграо једну од кључних улога у креирању слике националних идентитета, али исто тако био и један од главних узрока међунационалних сукоба по питању националног препознавања.

Поуке 1968. су: држава је важна и једном смо били способни да створимо одличан концепт, „тржиште и социјализам“ који је и данас надмоћан над свим осталим у свету.