I danas, kada željni boljitka i progresa, često čežnjivo gledamo prema Zapadu – iako su nam, istine radi, simpatije i emocije još u većoj meri okrenute prema ruskom Istoku – dobro je da se setimo da nam je sa te strane već dolazilo sve ono što vezujemo za progres!

 Većina autora koji su se bavili ekonomskom istorijom SFRJ uočavaju da je sistem bolovao od preterane decentralizacije. Pitanje je šta je bio glavni motiv najvažnijeg teoretičara SKJ Edvarda Kardelja. Neki misle da je njegovo insistiranje na samoupravljanju u stvari bio samo izgovor za postizanje drugih ciljeva, pre svega slabljenja savezne države i povećavanje ovlašćenja republika i pokrajina.

Kakav zaključak se može izvesti iz gore navedenih izjava? Tzv. pokret Samoopredeljenje je protiv susreta Jahjage i Nikolića ali su takođe i srpski Radikali protiv tog susreta jer ga smatraju izdajom vitalnih interesa Srbije.

Holandija: dakle, mala bogata zemlja u kojoj je vazduh čist, ljudi rade i sve funkcioniše. Ljudi koji vredno rade i skromno žive – ima li većeg kulturnog šoka za Balkanca?

I sada, teške li ironije, ta ista Ana Brnabić objašnjava javnosti Srbije da smatra da bi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo da se održe, kako bi se što pre sprovele izmene Ustava Srbije.

Visok rang organizatora i gostiju izložbe u Trondhajmu svedoče da je projekat hrvatskih autorki veoma ozbiljno zamišljen, a njegovu dalju realizaciju dovela u pitanje reakcije srpska zajednica u Norveškoj, koja je odlaganjem izložbe u Oslu postigla značajan uspeh.

Dveri, pre svega, vidim kao pokušaj praktične sinteze svega onog najboljeg što u duhovnom, istorijskom, državotvornom i kulturnom smislu baštini srpski narod, sa jedne, i savremenih formi delovanja, sa druge strane.

Mislim da sam najveći deo obećanja ispunio. Malo sam toga obećavao. Glasove koje smo dobijali nismo dobijali na velikim temama, ni nacionalnim, niti bilo kojim drugim, nego pre svega na posvećenosti i radu.

Ideja Vojvodine kao republike unutar savezne države izneta je prošle godine na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji,a ona je u javosti dočekana onako kako zaslužuje, odnosno kao projekat male grupe uglavnom bivših političara koja nema većeg uticaja na građane Vojvodine, niti snage da svoj projekat sprovede u delo.

Srbija se više ne "denacifikuje" i "eurepeizira" iz stranih fondova. Srbija se, sada, kroz srpske institucije, "oslobađa" od istorije, identiteta i kulture. Porez koji svi plaćamo odlazi na sistematsko podrivanje osnovnih vrednosti i nacionalnih interesa.