Režimski mediji neprekidno grade i neguju sliku predsednika kao „heroja i mučenika“, „vođe i spasioca nacije“, „spremnog za žrtvu radi dobrobiti zemlje i naroda“, dok mu o glavi rade „ološi, tajkuni, lopovi i izdajnici iz opozicije“

Priče su veoma slične. Pozvani obećaju da će doći, a onda se, posle prespavane noći, razgovora sa najbližim članovima porodice ili možda nekog razgovora kojim su upozoreni da paze šta rade, najednom sete nekih važnih i neodložnih obaveza koje im stižu baš na dan rasprave.

U nedavnom broju “Vremena” pokrenuta je tema nastave matematike, tj “bauka matematike“. Nažalost, u tekstu je izostao kritički osvrt nad obiljem ukorenjenih predrasuda koje se već duže vreme uzimaju zdravo za gotovo o praktično svakoj diskusiji o obrazovanju.

Vučić i Nikolić su u vreme mog mandata obećali zapadnim sagovornicima da će oni biti kooperativniji po pitanju Kosova nego što sam to ja. I zato su 2012. na izborima dobili njihovu podršku, nakon što im je postalo jasno da ja nemam nameru da, uprkos svim ucenama i pritiscima, odstupim od svojih jasno definisanih crvenih linija.

Samit BRIKS-a pruža priliku Indiji da ojača svoj položaj među velikim zemljama u razvoju, a Indija i Brazil računaju na pomoć Rusije i Kine s ciljem dobijanja statusa stalnih članova u SB UN. Kina računa na BRIKS da bi se sigurnije suprotstavljala SAD u borbi za globalni uticaj. 

Da li je Vladi Divcu falila dlaka s glave što je, uoči američkih izbora 2000. godine, prvih u SAD na kojima je imao pravo glasa, javno poručio da će zaokružiti DŽordža Buša, jer Alu Goru ne može da oprosti što je bio u administraciji koja mu je bombardovala otadžbinu?!

Ovoliko pljuvanje po onima koji su spremni da brane državu je nezabeleženo u istoriji bilo koje države, a jedino što može da se postigne je odbijanje rodoljuba da to i budu i da se uklope u „pacifizam“ koji podrazumeva kapitulaciju

Da li neko narod ove zemlje smatra za decu, pa se prema njemu tako i ophodi (jer igra gorepomenutu igru), ili pak, situaciju shvata suviše ozbiljno, pa ne dopušta da se čuju neki „disonantni tonovi“ za vladajuću političku „melodiju“, teško je reći.

Društvu su za opstanak važniji državni univerziteti, škole i gimnazije, nego Ministarstvo prosvete, bitnija je Filharmonija od Ministarstva kulture. Ako ova zemlja ostane bez Ministarstva kulture, njena kultura će nekako preživeti. Ako ostane bez Filharmonije, spasa joj nema.

SNS je mašina za reprodukciju opstanka na vlasti. To su ljudi koje zanima samo novac, slava i moć. Ništa više