"Математика је справа за мучење, мени је ноћна мора. Мучење је зато што мора много да се рачуна, морају много вијуге да раде. Књиге су нам досадне, има пуно задатака. То је замарање мозга", каже Петар, ученик петог разреда једне београдске основне школе.

Режимски медији непрекидно граде и негују слику председника као „хероја и мученика“, „вође и спасиоца нације“, „спремног за жртву ради добробити земље и народа“, док му о глави раде „олоши, тајкуни, лопови и издајници из опозиције“

Приче су веома сличне. Позвани обећају да ће доћи, а онда се, после преспаване ноћи, разговора са најближим члановима породице или можда неког разговора којим су упозорени да пазе шта раде, наједном сете неких важних и неодложних обавеза које им стижу баш на дан расправе.

У недавном броју “Времена” покренута је тема наставе математике, тј “баука математике“. Нажалост, у тексту је изостао критички осврт над обиљем укорењених предрасуда које се већ дуже време узимају здраво за готово о практично свакој дискусији о образовању.

Вучић и Николић су у време мог мандата обећали западним саговорницима да ће они бити кооперативнији по питању Косова него што сам то ја. И зато су 2012. на изборима добили њихову подршку, након што им је постало јасно да ја немам намеру да, упркос свим уценама и притисцима, одступим од својих јасно дефинисаних црвених линија.

Самит БРИКС-а пружа прилику Индији да ојача свој положај међу великим земљама у развоју, а Индија и Бразил рачунају на помоћ Русије и Кине с циљем добијања статуса сталних чланова у СБ УН. Кина рачуна на БРИКС да би се сигурније супротстављала САД у борби за глобални утицај. 

Да ли је Влади Дивцу фалила длака с главе што је, уочи америчких избора 2000. године, првих у САД на којима је имао право гласа, јавно поручио да ће заокружити Џорџа Буша, јер Алу Гору не може да опрости што је био у администрацији која му је бомбардовала отаџбину?!

Оволико пљување по онима који су спремни да бране државу је незабележено у историји било које државе, а једино што може да се постигне је одбијање родољуба да то и буду и да се уклопе у „пацифизам“ који подразумева капитулацију

Да ли неко народ ове земље сматра за децу, па се према њему тако и опходи (јер игра горепоменуту игру), или пак, ситуацију схвата сувише озбиљно, па не допушта да се чују неки „дисонантни тонови“ за владајућу политичку „мелодију“, тешко је рећи.

Друштву су за опстанак важнији државни универзитети, школе и гимназије, него Министарство просвете, битнија је Филхармонија од Министарства културе. Ако ова земља остане без Министарства културе, њена култура ће некако преживети. Ако остане без Филхармоније, спаса јој нема.