Тешко је оспорити потребу и тежњу за укрупњавањем опозиционих снага, али до тога се очигледно не може доћи ако свака странка (или странчица) и страначки лидер и лидерчић сматрају да управо они представљају једини могућ стожерни и обједињавајући фактор у опозиционом блоку без обзира на своју објективну политичку снагу.

Зар људи на власти мисле да чланство Србије у ЕУ може Србији да реши све проблеме!? Не, већ напротив. Зар људи на власти мисле да ће се цепање Србије завршити само са КиМ!? Следе Војводина, Рашка област, Пчињски округ.  

Почетак економске кризе представља крај идеологије неолибералног економизма који је стајао као идеолошки темељ бескрајног економског развоја који доноси глобализација, а који се извргао у своју супротност.

 Код Вучића је све јасно, нарочито оно што је свима разборитима нејасно. Небројено пута сте чули став да „Србија треба да се придружи Европској унији“. Колико пута сте чули разматрање о томе „шта је то ЕУ сутра“?  О томе говорим у овом тексту

Вучић је био довољно искрен да наговести могућност да га Србија опет не добије, или да добије отпочињање преговора без датума, а да ће вероватно Немачка имати нове услове, али ипак наводи да „ни у том случају Србија не би одступила са европског пута“.

„У пресудним тренуцима сам јамчио за вас. Не бих желео да ми неко каже да сам то чинио за нацију која то не заслужује.“ Ове редове, без злобе у срцу и лажи на језику, исписао је др Родолф Арчибалд Рајс, само годину дана пре изненадне смрти. 

Тиранија већине је веома често увод у остваривање система владавине у коме ће остати само тзв. демократске кулисе, а у друштву долази до суштинског поништавања основних претпоставки за функционисање демократског и плуралистичког система.

Дачићу као последња сламка спаса остаје да увери момке из Вашингтона да ће њихове налоге боље извршавати од двојца Вучић – Николић и тако постати недодирљив попут Драгана Шутановца, неимара који без икаквих последица диже чардак ни на небу ни на земљи, на пашњаку у центру града.

Овакав приступ требало би од Андрића и Црњанског да учини неку врсту друштвене својине бивших југословенских народа. Кумова слама на коју српска култура не може да рачуна ништа више од било кога другог. Битно је, наиме, да Срби имају што мање разлога да се подиче.

Александар Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији