Naše komšije tvrde da su im tržišta slobodna i da za sve važe isti uslovi. Očigledno je pak da su nam ekonomski odnosi obojeni paradoksima i nerazumevanjem.

Izvesno je da se predočena inicijativa savršeno uklapa u nove projekte energetskog, geopolitičkog, privrednog i međudržavnog povezivanja koje Srbiju zaobilazi, uprkos njenim proklamovanim evropskim ciljevima i očiglednim geografskim prednostima.

 "Kao američki ambasadori u Beogradu i Prištini uvereni smo da trezveno političko vođstvo koje ima viziju može dovesti do sveobuhvatnog sporazuma Srbije i Kosova, u čijem središtu bi bilo uzajamno priznavanje. Taj uspeh bi položio temelje mirnije i naprednije budućnosti svih naroda u ovom regionu", poručili su Kosnet i Skot. Dvojica ambasadora izrazila su uverenje da je sporazum moguć i dodali da je predsednik SAD već pozvao predsednike Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Belu kuću "da obeleže taj uspeh čim do njega dođe", dakle, „dogovor“ se unapred zna, u pitanju su dve države i dva predsednika

Dobro je i mudro što na premijerove nadmene i sarkastične reči Srpska pravoslavna crkva nije reagovala, a ostalo je nepoznato da li se predsednik Vlade bar usmeno izvinio patrijarhu Irineju, iako to, razume se, nije nikako isto što i javno izrečena osuda.

Zašto se ne snimaju filmovi o somalijskim piratima? Ne bi bili ništa manje uzbudljivi od „Pirata sa Kariba“, budući da ove današnje gusare po moru vijaju fregate i nosači aviona, helikopteri, radari i sateliti, pa se oni opet provlače i drsko otimaju brod za brodom.

Do sada su protesti u Srbiji uglavnom bili ograničeni na postavljanje najopštijih zahteva u vezi sa demokratijom i medijskim slobodama,  uz gotovo potpuno ignorisanje socijalnih problema, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, odsustvo zaštite i prava na radu i sl..

Nedić ni po koju cenu nije dopustio da se srpski vojnici bore za interese nemačkog Rajha na istočnom frontu, dok je Dačićeva vlada daleko fleksibilnija kada su „međunarodne operacije“ u pitanju.

U Srbiji je prilično rašireno verovanje da je Titov režim bio svojevrsna društveno-politička lepotica s greškom. To infantilno uverenje, kao i mnoge druge autodestruktivne pojave, ukorenilo se u mnogim delovima društva, ali najviše u kulturnoj "eliti".

„Kada nema odgovornosti - nema ni krivice,

kada nema krivice - nema ni zločina (greške)

kada nema zločina (ili grepke) - nema ni žrtve (ni oštećenog)“

Hana Arent