Tek kada se zalaže za uspostavljanje pravnog formalizma (lišenog svakog ideološkog, političkog i kulturološkog sadržaja) i za njegovu punu primenu, intelektualac u pluralističkom društvu deluje u interesu svih. 

Sve što Slučajni Srbi danas nude je sopstvena autokolonijalna žudnja – „Dogodine u Nato-u“. Njihov Brisel je, ipak, Beogradu danas mnogo bliži nego Prizren. Ka Briselu odavde vode brojni politički putevi, ka Prizrenu nijedan. 

Dobro je i mudro što na premijerove nadmene i sarkastične reči Srpska pravoslavna crkva nije reagovala, a ostalo je nepoznato da li se predsednik Vlade bar usmeno izvinio patrijarhu Irineju, iako to, razume se, nije nikako isto što i javno izrečena osuda.

RTS je funkciju javnog servisa (zadovoljavanje potreba građana za raznim tematskim sadržajima) prepustila Drugom programu, dok Prvi program vodi konkurentsku borbu sa komercijalnim stanicama za bolji rejting i povećanje reklamnih prihoda.

Šestog decembra 2012. godine premijer Ivica Dačić i Aleksandar Vučić kao prvi potpredsednik Vlade uspostavili su granicu između Kosova i Metohije i ostatka Srbije, a dokaz za to možete videti na priloženoj fotografiji

Nedić ni po koju cenu nije dopustio da se srpski vojnici bore za interese nemačkog Rajha na istočnom frontu, dok je Dačićeva vlada daleko fleksibilnija kada su „međunarodne operacije“ u pitanju.

Svetlana Slapšak u nekoj vrsti zaključka kaže da je potrebno da se kosovski mit stavi tamo gde pripada, u ruke poštenih istoričara, a ko su pošteni istoričari i poštena inteligencija, određivaće verovatno ona i Ivan Čolović.

Jedina nada ostaje u tome što ruska strana vrlo jasno i dobro razume kompletnu situaciju u Srbiji kao i posledice koje mogu da dovedu do još veće destabilizacije, ukoliko srpske vlasti donesu rešenja na štetu Srbije i potpišu sveobuhvatni mirovni sporazum sa Prištinom van okvira Ustava Srbije i Rezolucije 1244, čime bi priznale Kosovo kao nezavisnu državu

Moramo izdržati ovakvu vlast još nekoliko meseci duže, jer je put ka EU važniji od toga da li će SNS osvojiti 42 ili 40 odsto. Mnogo je važnije da ne ostane nijedna mrlja, a ako se neko bruka pred EU, neka to bude ova vlast.

Naše komšije tvrde da su im tržišta slobodna i da za sve važe isti uslovi. Očigledno je pak da su nam ekonomski odnosi obojeni paradoksima i nerazumevanjem.