Na kraju krajeva, privilegije i imuniteti koje mi tražimo za četiri saradnika Rusije nisu ništa više od onoga što već imaju vojnici baze SAD Bondstil, i ne više od tih privilegija koje imaju vojnici zemalja NATO kada održavaju veliki broj vežbi na teritoriji Srbije, što ste pravilno rekli.

Vučić je bio dovoljno iskren da nagovesti mogućnost da ga Srbija opet ne dobije, ili da dobije otpočinjanje pregovora bez datuma, a da će verovatno Nemačka imati nove uslove, ali ipak navodi da „ni u tom slučaju Srbija ne bi odstupila sa evropskog puta“.

„U presudnim trenucima sam jamčio za vas. Ne bih želeo da mi neko kaže da sam to činio za naciju koja to ne zaslužuje.“ Ove redove, bez zlobe u srcu i laži na jeziku, ispisao je dr Rodolf Arčibald Rajs, samo godinu dana pre iznenadne smrti. 

 Šta su „Himalaji“, šta o 2025. kaže EU u svojim dokumentima što nije predstavljeno našoj javnosti i značaj „Apela za odbranu KiM“ su teme ovog teksta. Srbija na putu „2025“, koji inače ne vodi nikuda, ali o tome drugi put, mora da zaključi sporazume sa svim susedima i to tako da susedi izričito potpišu da više nemaju bilo kakvih spornih pitanja. Ne samo graničnih pitanja, nego nikakvih

Dačiću kao poslednja slamka spasa ostaje da uveri momke iz Vašingtona da će njihove naloge bolje izvršavati od dvojca Vučić – Nikolić i tako postati nedodirljiv poput Dragana Šutanovca, neimara koji bez ikakvih posledica diže čardak ni na nebu ni na zemlji, na pašnjaku u centru grada.

Ovakav pristup trebalo bi od Andrića i Crnjanskog da učini neku vrstu društvene svojine bivših jugoslovenskih naroda. Kumova slama na koju srpska kultura ne može da računa ništa više od bilo koga drugog. Bitno je, naime, da Srbi imaju što manje razloga da se podiče.

Čitajući predloge amandmana u pogledu pravosuđa setio sam se legendarnog sportskog komentatora Mladena Delića i njegovog čuvenog „Da li je to moguće, ludnica, šta je ovo“

Približavanjem Bakuu Srbija ponovo radi protiv interesa Rusije, i u suštini za naglo približavanje dve zemlje nema logičnog objašnjenja, osim da se ono gradi po komandi Vašingtona, koji u svojoj dugoročnoj strategiji očigledno ima zajedničke planove za dve zemlje.

Televizija ima svoju lepu i svoju ružnu stranu, a konačna odluka o tome šta će biti najgledanije jeste na ruci koja drži daljinski. To što nam se često ne dopada šta je ta ruka izabrala, ne znači da daljinski treba da joj oduzmemo i predamo ga nekoj „etičkoj komisiji“ da odlučuje umesto nje.

Govoreći o poteškoćama pri iscrtavanju granica na Balkanu, novinar lista „Ekonomist“ Tim DŽuda, primećuje da se, ukoliko bi Srbija i "Kosovo" ušli u razmenu delova teritorije, proces tu nikako ne bi zaustavio.