Tek kada se zalaže za uspostavljanje pravnog formalizma (lišenog svakog ideološkog, političkog i kulturološkog sadržaja) i za njegovu punu primenu, intelektualac u pluralističkom društvu deluje u interesu svih. 

Aleksandre Vučiću, od tvojih epskih podviga i pobeda, spavanja na podu u briselskom hotelu, došli smo do toga da nam kažeš da nemamo ni metar srpske zemlje na Kosovu. Da nam kažeš da nema Srba na Kosovu. Zašto lažeš, Aleksandre Vučiću?

Ruska podrška Asadu a posebno mogućnost da Damask poseduje S-300 duboko uznemiravaju Vašington i Tel-Aviv, a po mišljenju Januša Bugajskog, Moskva veruje da Asadu jednostavno treba dati još vremena da bi odneo odlučujuću pobedu u građanskom ratu.

RTS je funkciju javnog servisa (zadovoljavanje potreba građana za raznim tematskim sadržajima) prepustila Drugom programu, dok Prvi program vodi konkurentsku borbu sa komercijalnim stanicama za bolji rejting i povećanje reklamnih prihoda.

Da li je, dakle, moguć antirežimski protest bez Kosova? Nije! Pitanje Kosmeta ne samo da predstavlja žižnu tačku svih nepočinstava, mahinacija, i zlodela aktuelnih vlasti, ne samo da stoji u temelju sistemskog gaženja ustavnih i zakonskih prava građana Srbije koje se zatim prenose na sve ostale domene politike, nego istovremeno predstavlja centralno političko pitanje Srbije i srpskog naroda

Srpski trojac očekuje da Nemačka prihvati da se tačke briselskog sporazuma primenjuju postupno, odnosno da se kosovski Srbi kuvaju polako, pošto je, kako je to Dačić objasnio, za pojedine tačke potrebno šest meseci, dok je za druge potrebno najmanje godinu dana.

Svetlana Slapšak u nekoj vrsti zaključka kaže da je potrebno da se kosovski mit stavi tamo gde pripada, u ruke poštenih istoričara, a ko su pošteni istoričari i poštena inteligencija, određivaće verovatno ona i Ivan Čolović.

Budućnost srpske levice je vezana za jedno pitanje, koje je, bojim se, samo naizgled jednostavno. Trebalo bi da ga sebi postavi svako ko veruje u solidarnost, društvenu jednakost i pravednu raspodelu, kome je srce na strani onih koji su na društvenom dnu ili malo iznad njega. Šta mi je glavni cilj – vrlo, „građansko“ Ja ili dobrobit poniženog naroda? Nažalost, ne može i jedno i drugo.

Vojvođanski Mađari su očigledno shvatili poruke i priliku koja im se ukazala iz Brisela, a jasno je i da vladajući desničarski krugovi u Mađarskoj priželjkuju reviziju Trijanonskog sporazuma, s kojim se Budimpešta ni dan danas nije pomirila.

Da li Zapad mora da se vrati metafizici radi sopstvenog spasenja? A, ako mora, da li to može da uradi bez mnogo štete po svoje liberalne, svetovne vrednosti, obezbeđujući tako postojanje još nečeg što je vredno braniti od njihovih neliberalnih protivnika?