Kako bi izgledale srpska ekonomija i srpska država da je premijer Đinđić ostao živ, to ne možemo da znamo, ali znamo jedno – Đinđića je izdao Zapad, jer ga je ostavio samog bez obećanih novčanih sredstava za pokretanje ekonomije.

Stranci u vladi nemaju šta da traže, ako je u pitanju suverena država. Međutim, ako se danas vodi miloševska politika, onda politički problem ne postoji. Sa jedne strane, faktički je postavljena početna pretpostavka da nemamo samostalnu državu i sa druge, da nemamo sposobne ljude da je vode.

"Crni gruja", TV serija u kojoj se zauzima cinična i trijumfalistička pozicija u odnosu na srpsku istoriju, i "Boj na Kosovu", u kom se izveštačeno patetično, sve sa filmskim diletantizmom glorifikuje srpska prošlost, jesu tako samo dve strane iste medalje.

Sve što Slučajni Srbi danas nude je sopstvena autokolonijalna žudnja – „Dogodine u Nato-u“. Njihov Brisel je, ipak, Beogradu danas mnogo bliži nego Prizren. Ka Briselu odavde vode brojni politički putevi, ka Prizrenu nijedan. 

Autor, međutim, nije ništa napisao o Vučićevoj izjavi za “Dnevni avaz”, da će on svoga dobrog prijatelja, basnoslovno bogatog šeika iz Saudijske Arabije, kad se uskoro sa njim sretne u Srbiji, nagovoriti da ulaže u privredu Bosne i Hercegovine.

Seksualnost čoveka ne zavisi samo od elementarnih bioloških podsticaja, već i socijalnih relacija, jer polni akt treba izvesti na društveno prihvatljiv način, a društveni zahtevi su promenljivi, kompleksni, protivurečni i interesno orijentisani.

Šestog decembra 2012. godine premijer Ivica Dačić i Aleksandar Vučić kao prvi potpredsednik Vlade uspostavili su granicu između Kosova i Metohije i ostatka Srbije, a dokaz za to možete videti na priloženoj fotografiji

Rat Blica i Pinka, koji besni svom snagom, i u kome su bestidno puštene sve kočnice, pokazuje tako šta od glavnih aktera može da se očekuje na medijskoj sceni oslobođenoj od učešća države, i do kog dna je palo srpsko novinarstvo. Brišu se i poslednji tragovi ljudskosti, i izgleda da pravi vukovi tek dolaze.

Fenomen etničkog identiteta bivšeg „srpskohrvatskog“ jezika je jedinstven u Evropi: četiri nacije koriste isti (eminentno srpski) maternji jezik, ali ga imenuju po svojim etnonimima.

Jedina nada ostaje u tome što ruska strana vrlo jasno i dobro razume kompletnu situaciju u Srbiji kao i posledice koje mogu da dovedu do još veće destabilizacije, ukoliko srpske vlasti donesu rešenja na štetu Srbije i potpišu sveobuhvatni mirovni sporazum sa Prištinom van okvira Ustava Srbije i Rezolucije 1244, čime bi priznale Kosovo kao nezavisnu državu