Политички живот | |||
Српски политички врх се Резолуције 1244 сети само онда када га Руси на то подсете или шта значи кад председник каже да је „мало вероватно“ да ће Београд признати Косово? |
петак, 25. октобар 2019. | |
После неколико термина, када сам говорио о непосредно актуелним стварима, сада имамо једну о којој сам већ овде говорио више пута. И за коју сам се надао да ће бити скинута са дневног реда, ако ништа друго a оно макар након посете руског премијера Медведева, као и свега оног што се дешава са нашим евроинтеграцијама, као и свим оним што се дешава у Европи и свету последњих недеља.
Нажалост, није тако. Реч је, наравно, о Косову и Метохији. И реч је по ко зна који пут о непримереним изјавама наших највиших државних функционера у вези са тим најважнијим националним питањем. (Питање, иначе, иде на адресу председника Владе, Министарства спољних послова и Канцеларије за Косово и Метохију.) Тиче се последње изјаве председника државе бечком „Стандарду“, која је пренета у нашим медијима, а ја га ради прецизности и сигурности да није реч о неком неспоразуму, подметању или погрешном цитирању – чега такође има када је реч о нашим медијима, без обзира на то на којој су страни и за коју политичку опцију навијају – преносим директно са сајта СНС, мада су, у овом случају, и медији објавили потпуно исту формулацију. Дакле, на сајту Српске напредне странке стоји изјава, односно препричани интервју председника Републике Србије бечком „Стандарду“ у интерпретацији наше државне агенције (не знам како да назовем Танјуг у његовом данашњем статусу), где се каже: „Александар Вучић: Нема признања Косова у актуелним границама“. То је од пре два дана. А скинуо сам касно ноћас, дакле, ноћас је преузето са портала Српске напредне странке. А у твиту који прати ову вест, односно овај интервју, стоји да је „председник Србије Александар Вучић искључио могућност да Београд призна Косово у актуелним границама“.
То је та стара формулација, то је та стара фраза „не можемо признати Косово у садашњим границама“. Претпостављам да је идеја тога (пошто сам и ја у почетку мислио, односно, надао се, да је у питању само неки неспоразум, нека омашка, или гаф), да се иде у правцу, односно да се подржава овај пројекат „разграничења“ – који је и нејасан и проблематичан и неуставан. А и сам председник Републике је више пута говорио да нам „чак и то нико не нуди“. Или да барем не нуди нико званично. Али очигледно је да је неких разговора у том правцу било.
Дакле, то је само по себи доста проблематично. Тачније, не доста, него страшно проблематична ствар, када као председник државе кажете „нећемо признати Косово у постојећим границама“, чиме, заправо, индиректно кажете да постоји могућност да га признате. Али, нажалост, следи и додатак у овом интервјуу, односно вести како је преноси, поред свих осталих, чак и портал Српске напредне странке, у којем се каже, односно цитира да је „мало вероватно“ (обратите пажњу?!) „мало вероватно да ће Београд уопште признати Косово“. А на питање: „Да ли ће Србија икада признати Косово као равноправну чланицу међународне заједнице?“, Вучић је одговорио да је „то за Србе тешко питање“. Не само за председника Републике, председника Владе, Владу и државне службенике, него и за било ког грађанина Србије – али, кажем, пре свега за државне функционере – то никако не би смело да буде „тешко питање“. Нити би одговор смео да буде да је то „тешко питање“. Наравно да је оно реално тешко. Али ако ви већ у старту, тј. ако ваши највиши државни службеници говоре о томе како они „неће признати Косово – осим ако, уколико, евентуално... итд“, ви тиме, као што сам говорио овде више пута, али јавност то просто мора да чује и схвати (а ја сам сигуран да јавност разуме, него само ретко има прилику да чује овакве ствари), дакле, ви просто тиме снижавате своје и иначе не сјајне позиције и акције у тим разговорима и преговорима око Косова и Метохије. Кажем, као у бизнису, као у трговини, животу, или било где, када пођете од тога „ја то нећу, осим ако... итд.“ и још се унапред правдаш, помињеш промену свог Устава и тешкоће да се он промени – то делује као вајкање и делује као нека врста припреме домаће јавности за такву једну, рекао бих, и неуставну и непаметну трговину коју нам, као што и сами кажемо, чак нико и не нуди.
С тим у вези, и тиме бих завршио, напомињем и да се приликом последње посете председника Владе Русије Дмитрија Медведева, као и буквално јутрос од стране амбасадора Русије у Србији, чуло и рекло да је „Резолуција 1244 једини међународни оквир за решавање проблема Косова и Метохије“, али наши државни функционери то изгледа заборављају, односно, изгледа да чим оду Руси, или чим се заврши састанак са руским колегама – они просто забораве и превиде ту чињеницу. Па тако и у овом интервјуу, веома дугом интервјуу, наравно да нигде није поменута Резолуција 1244. Дакле, изгледа да само кад нас Руси подсете, онда се тога сетимо – кад Руси оду ми поново наставимо по старом. Хвала. (НСПМ) Видети још: Вучић: Нема признања Косова у актуелним границама |