Ipak, skupa sa jačanjem armija skandinavskih država, na fonu vrlo žestoke rusofobske kampanje, a takođe i sa uvećanjem broja NATO trupa na granici sa Rusijom, sama tendencija ne može a da ne zabrinjava.

Vađenje na to kako Vrhovnik i njegovi "ništa nisu predali", jer su oni, Bože moj, sve nevini i prepodobni, i "samo poštuju ranije preuzete međunarodne obaveze Srbije koje je potpisala prethodna, vlast žutog ološa" više ozbiljno ne mogu da brani ni "vikari" sa naprednjačkih "Budućnost Srbije" mitinga. 

Zatim će uslediti pojava već ranije zapažena u sličnim prilikama pri izmišljanju “novog” jezika: pronalaženje po svaku novih reči i izraza kako bi se “naučno” dokazalo da se novi jezik potpuno razlikuje od srpskog i da sa njim nema nikakve veze, te tako i opravdalo njegovo uvođenje.

Već drugi put me gospodin Ivan Klajn kiti nekim počasnim osobinama. Prvi put udelio mi je lepa zvanja šoviniste i lokaliste (zaboravivši, doduše, rasizam i antisemitizam). Sada je od toga, izgleda, odustao i tvrdi, biranim profesorskim rečima kako samo on to ume, da sam sumanut i lud.

Pošto je Vrhovnik najavio da je njegov plan za Kosovo, koliko od juče, da se ubuduće i on "pravi blesav", pošto je već vizionarski konstatovao da se i svi mi, građani Srbije, uključiv i Crkvu plus međunarodnu zajednicu, pride, "pravimo ludima"

Najžalosnije od svega je to što su Vučić, Dačić i Nikolić izdaju na Kosovu pokrivali obećanjima o ekonomskom napretku koji će građane izbaviti od preteće bede, i o ekonomski jakoj Srbiji koja će kasnije moći da se ponovo bori za svoje nacionalne interese.

Ivan Klajn, član Odbora za Rečnik SANU, kaže: "Neupućen čitalac mogao bi poverovati da stvari stoje onako kako ih predstavlja Dragoslav Mihailović: grupica ’jezičkih karijerista’ uređuje rečnik po ’dinarskim’, ’hrvatskim’ i ’crnogorskim’ merilima."

Avgust 2018. doneo je pojačanu histeriju tabloida, na čijim se stranicama ređaju sudbonosni događaji i kataklizme, dok je predsednik Vučić čak u jednom trenutku najavio povlačenje iz politike zbog izdaje unutar SNS!

On je zahtevao i da se u Evropi zabrane video-igrice sa surovim sadržajima; smatrao je da je neophodno onemogućiti  štetu koja se preko interneta može naneti mladoj generaciji, pogotovo deci, podsticanjem rasizma i svireposti.