Ипак, скупа са јачањем армија скандинавских држава, на фону врло жестоке русофобске кампање, а такође и са увећањем броја НАТО трупа на граници са Русијом, сама тенденција не може а да не забрињава.

Вађење на то како Врховник и његови "ништа нису предали", јер су они, Боже мој, све невини и преподобни, и "само поштују раније преузете међународне обавезе Србије које је потписала претходна, власт жутог олоша" више озбиљно не могу да брани ни "викари" са напредњачких "Будућност Србије" митинга. 

Затим ће уследити појава већ раније запажена у сличним приликама при измишљању “новог” језика: проналажење по сваку нових речи и израза како би се “научно” доказало да се нови језик потпуно разликује од српског и да са њим нема никакве везе, те тако и оправдало његово увођење.

Већ други пут ме господин Иван Клајн кити неким почасним особинама. Први пут уделио ми је лепа звања шовинисте и локалисте (заборавивши, додуше, расизам и антисемитизам). Сада је од тога, изгледа, одустао и тврди, бираним професорским речима како само он то уме, да сам суманут и луд.

Пошто је Врховник најавио да је његов план за Косово, колико од јуче, да се убудуће и он "прави блесав", пошто је већ визионарски констатовао да се и сви ми, грађани Србије, укључив и Цркву плус међународну заједницу, приде, "правимо лудима"

Најжалосније од свега је то што су Вучић, Дачић и Николић издају на Косову покривали обећањима о економском напретку који ће грађане избавити од претеће беде, и о економски јакој Србији која ће касније моћи да се поново бори за своје националне интересе.

Иван Клајн, члан Одбора за Речник САНУ, каже: "Неупућен читалац могао би поверовати да ствари стоје онако како их представља Драгослав Михаиловић: групица ’језичких каријериста’ уређује речник по ’динарским’, ’хрватским’ и ’црногорским’ мерилима."

Август 2018. донео је појачану хистерију таблоида, на чијим се страницама ређају судбоносни догађаји и катаклизме, док је председник Вучић чак у једном тренутку најавио повлачење из политике због издаје унутар СНС!

Он је захтевао и да се у Европи забране видео-игрице са суровим садржајима; сматрао је да је неопходно онемогућити  штету која се преко интернета може нанети младој генерацији, поготово деци, подстицањем расизма и свирепости.