Како би изгледале српска економија и српска држава да је премијер Ђинђић остао жив, то не можемо да знамо, али знамо једно – Ђинђића је издао Запад, јер га је оставио самог без обећаних новчаних средстава за покретање економије.

Странци у влади немају шта да траже, ако је у питању суверена држава. Међутим, ако се данас води милошевска политика, онда политички проблем не постоји. Са једне стране, фактички је постављена почетна претпоставка да немамо самосталну државу и са друге, да немамо способне људе да је воде.

"Црни груја", ТВ серија у којој се заузима цинична и тријумфалистичка позиција у односу на српску историју, и "Бој на Косову", у ком се извештачено патетично, све са филмским дилетантизмом глорификује српска прошлост, јесу тако само две стране исте медаље.

Све што Случајни Срби данас нуде је сопствена аутоколонијална жудња – „Догодине у Нато-у“. Њихов Брисел је, ипак, Београду данас много ближи него Призрен. Ка Бриселу одавде воде бројни политички путеви, ка Призрену ниједан. 

Аутор, међутим, није ништа написао о Вучићевој изјави за “Дневни аваз”, да ће он свога доброг пријатеља, баснословно богатог шеика из Саудијске Арабије, кад се ускоро са њим сретне у Србији, наговорити да улаже у привреду Босне и Херцеговине.

Сексуалност човека не зависи само од елементарних биолошких подстицаја, већ и социјалних релација, јер полни акт треба извести на друштвено прихватљив начин, а друштвени захтеви су променљиви, комплексни, противуречни и интересно оријентисани.

Шестог децембра 2012. године премијер Ивица Дачић и Александар Вучић као први потпредседник Владе успоставили су границу између Косова и Метохије и остатка Србије, а доказ за то можете видети на приложеној фотографији

Рат Блица и Пинка, који бесни свом снагом, и у коме су бестидно пуштене све кочнице, показује тако шта од главних актера може да се очекује на медијској сцени ослобођеној од учешћа државе, и до ког дна је пало српско новинарство. Бришу се и последњи трагови људскости, и изгледа да прави вукови тек долазе.

Феномен етничког идентитета бившег „српскохрватског“ језика је јединствен у Европи: четири нације користе исти (еминентно српски) матерњи језик, али га именују по својим етнонимима.

Једина нада остаје у томе што руска страна врло јасно и добро разуме комплетну ситуацију у Србији као и последице које могу да доведу до још веће дестабилизације, уколико српске власти донесу решења на штету Србије и потпишу свеобухватни мировни споразум са Приштином ван оквира Устава Србије и Резолуције 1244, чиме би признале Косово као независну државу