Постојећи конфликти постглобалног доба премештају се у медијску сферу, чиме се утемељују у „уму“ који себе једино технички распознаје, односно финансијски реализује, као својеврсна „теодицеја креативности“.

На позив “новог ДСС” милиони грађана Србије кренуће у акцију грађанске непослушности.

Вучић је готов, само му то још нису јавили.

Вредност имовине Бориса Березовског у Србији процењује се на између 300 и 400 милиона евра, али се не зна када ће бити утврђена, ако уопште буде утврђена.

Појам објективних медија остаће недостижни идеал и то не само у Србији. Као и права, истинска, „суштинска“ демократија. Сви размотрени аргументи потврђују да демократски поредак не гарантује демократску медијску јавност.

За илустрацију тврдње да је демократија као врховни израз народне воље и поштовања демократских начела изгубила на својој важности, могу нам послужити примери обезбеђивања парламентарне већине за промену имена Македоније, као и начин на који су САД и њени савезници реаговали након бруталног убиства новинара Вашингтон Поста Џамала Кашогија у конзулату Саудијске Арабије у Турскоj.

Сад је сасвим јасно да је Влада Дачића и Вучића до сада најогољенији носилац колонијалне политике у Србији, а да су њене узде отворено зграбили прекоокеански банкари и домаћи фанатици идеологије слободног тржишта.

Нас две смо као српске песникиње учествовале у вечери словенске поезије у градској библиотеци. Ако званичној Србији није место на скупу на коме се велича њен језик и њено писмо, њено цивилизацијско и културно наслеђе, где је онда Србији место? 

На листи наставника су народни посланици Александар Мартиновић, Владимир Орлић и Дарко Лакетић. Као предавачи су ангажовани и Иван Бошњак, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, као и Милорад Јеркан, директор нишког Дома здравља и члан СНС

Управа, међутим, није седела скрштених руку, већ је следећег дана уприличила  конференцију за штампу, на којој се фудбалер посипао пепелом због своје лоше игре и  неуспеха тима, док је “вођа” је истицао  другарски однос који влада између њега и капитена.

Иако се они међусобно оптужују, и једни и други перманентно избегавају да на дневни ред дебата у Конгресу, ставе и питања суштине система који дозвољава, и што је најважније, гарантује корупцију челних људи великих компанија, политичара и самих конгресмена.