Постојећи конфликти постглобалног доба премештају се у медијску сферу, чиме се утемељују у „уму“ који себе једино технички распознаје, односно финансијски реализује, као својеврсна „теодицеја креативности“.

Историја показује да је заједничка борба могућа. Током битке на Сутјесци 1943. борили су се против немачког нацизма и Срби и Хрвати, као југословенски партизани. Комунистичка партија успела је у немогућим условима да наметне концепт наднационалне социјалне еманципације која је укључивала и националну равноправност, братсво и јединство.

Писање таблоида изложило је Дачића и Вељовића притиску који као да их тера на узајамно разрачунавање, а ко стоји иза свега тога, из новина не можемо сазнати. Осим Вељовића, не оглашавају се остали прозвани, нити се оглашава свеприсутни први потпредседник...

Појам објективних медија остаће недостижни идеал и то не само у Србији. Као и права, истинска, „суштинска“ демократија. Сви размотрени аргументи потврђују да демократски поредак не гарантује демократску медијску јавност.

Александре Вучићу, од твојих епских подвига и победа, спавања на поду у бриселском хотелу, дошли смо до тога да нам кажеш да немамо ни метар српске земље на Косову. Да нам кажеш да нема Срба на Косову. Зашто лажеш, Александре Вучићу?

Када смо овог августа кренули за Пирот да се уверимо у речи једног нашег поштованог члана Пироћанца нисмо ни сањали на која ћемо изненађења да налетимо. Пошли смо необичним путем, а то није ауто-пут. Ауто-пут је за пословне људе, који се сада зову бизнисмени, акаунт менаџери...

Нас две смо као српске песникиње учествовале у вечери словенске поезије у градској библиотеци. Ако званичној Србији није место на скупу на коме се велича њен језик и њено писмо, њено цивилизацијско и културно наслеђе, где је онда Србији место? 

Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа

И док хрватска држава сваке године званично прославља поновно освајање Крајине и протеривање стотина хиљада Срба, и док се бивши генерал и некадашњи пљачкаш банака Анте Готовина слави као светац, не треба да изненади што је за вуковарске „бранитеље“ прихватљиво да Срби у овом граду живе, кад већ нису сви протерани, али да ћуте.

Иако се они међусобно оптужују, и једни и други перманентно избегавају да на дневни ред дебата у Конгресу, ставе и питања суштине система који дозвољава, и што је најважније, гарантује корупцију челних људи великих компанија, политичара и самих конгресмена.