SNS je mašina za reprodukciju opstanka na vlasti. To su ljudi koje zanima samo novac, slava i moć. Ništa više

Hrvatska je donijela 2003. godine Program stambenog zbrinjavanja koji nije predstavljao supstituciju za oduzeta stanarska prava. Svi zakoni koje je kasnije usvojio Hrvatski sabor bili su u funkciji etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske.

Problem nije u tome što neko ne podnosi kandilo. Ali, taj isti «neko», pod pretpostavkom da želi da bude pošten ka sebi i drugima, mora biti spreman da prizna da je i laptop iz drugog dijela izjave plod jednog procesa u kome je hrišćanstvo bilo i te kako involvirano.

Dosta mi je da glumim budalu ovde i da lažem sve vas da je sve normalno u zemlji. Dosta mi je da budem dekor neke lažne slobode. Dosta mi je da kad pogledate mene petkom pomislite „eto sve je ok, tu je Ivanović petkom

Izgradnjom industrijskih parkova bi se povećala atraktivnost ovih krajeva, jer bi investitori svakako bili radi da dobiju potpunu infrastrukturnu podršku, čime bi svoje investicije učinili isplativijim. Sa druge strane, Srbija bi zaustavila demografsko odumiranje čitavog jednog regiona čime bi učvrstila svoju istočnu granicu.

Ovaj vrlo skraćeni kurs kulture koja sebe naziva ekološkom kaže da je sa društvom završeno i da se prelazi u postdruštvo. To novo društvo je postindustrijsko, post-tehnološko, post-proizvodno i post-biološko. Prelaz je nužan, jer je čovek umislio da su prirodni resursi neiscrpivi.

Naš otpor uništavanju Srbije učinio bi takve izdajnike suvišnim za same nalogodavce i time bismo poslali poruku svim mogućim budućim političarima da se pre obećanja strancima dobro zamisle, jer se mogu razbiti o narodnu volju.  

Vrednost imovine Borisa Berezovskog u Srbiji procenjuje se na između 300 i 400 miliona evra, ali se ne zna kada će biti utvrđena, ako uopšte bude utvrđena.

Postojeći konflikti postglobalnog doba premeštaju se u medijsku sferu, čime se utemeljuju u „umu“ koji sebe jedino tehnički raspoznaje, odnosno finansijski realizuje, kao svojevrsna „teodiceja kreativnosti“.

Mediji u službi aktuelnih vlasti zagovaraju „razgraničenje“, veličaju odluku SAD da ipak to podrži, da žele da uđu u proces „završnih“ pregovora, Beograd traži da tu bude i Rusija, ali, svi se prave Englezima pred činjenicom da je „razgraničenje“ unutar jedne države praktično priznanje da je sa druge strane crte neka druga država