Jedini preostali smisao evroinategracija Srbije u EU je da se kroz IPAP i IPARD programe i dalje nagrađuje režim za vernost besmislenim, a štetnim evrointegracijama. U srpskom jeziku reč kojom se naziva ova poajva naziva. Znate li koja je to reč?

Sasvim je izvesno da će internet politička propaganda dobrim delom zameniti dosadašnji politički aktivizam «na terenu», novi trendovi su zahvatili i političke partije. Ono što karakteriše SNS-botove je njihova čelična disciplina i, nažalost po čitaoce komentara, njihova ne kreativnost.

Širom Balkana, politički režimi koji su se smenjivali tražili su lak i jeftin način da nametnu svoju ideologiju i vrednosti javnim prostorima, i oduzmu legitimitet prethodnim režimima, preimenovanjem ulica, trgova i bulevara.

Dug je uvek zao drug, gospodine ministre, a ako su nam perspektive tako sjajne i svetle, zašto se bar deo ovoga ne finansira iz prihoda? Zašto se predlažu stavke poput čuvenog nacionalnog stadiona i grupe drugih stadiona u visini od nekoliko stotina miliona evra i izdvaja novac u budžetu za te potrebe?

U svakom slučaju ovo će biti olimpijske igre koje će po prisustvu snaga bezbednosti zaseniti prethodne. Za Rusiju veoma je važno u političkom i ekonomskom smislu da igre u Sočiju uspeju jer će to pokazati da je Ruska Federacija sposobna da obezbedi i održi tako važne svetske manifestacije sporta i popularnog načina života.

Ovakav Oktobarski salon hoće da kaže da se u srpskoj umetnosti baš ništa ne dešava, da smo sve ideje uvezli spolja i zasigurno i dalje ostajemo tamni vilajet. Štetočine su štetu nanele, s namerom da je još dugi niz godina nanose, na opšte zadovoljstvo zainteresovanih.

Mi ćemo narednih dana podneti narodnu inicijativu i krenuti u kampanju sakupljanja potpisa za usvajanje „Rezolucije o ugroženosti Srba u Crnoj Gori“, time ćemo jasno staviti Narodne poslanike Republike Srbije pred izbor podrške ili uskraćivanja podrške narodu i Crkvi u Crnoj Gori.

Za sada se ne vidi na koji način će dalje reagovati Janukovič, ali je izvesno da je njegova pozicija sve slabija, ne samo zbog otpora zapadnog dela zemlje, već i zbog toga što on zapravo nikad i nije bio favorit proruskog dela zemlje.

Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj. I eto, ja od ovog časa više ne strepim. Ne plašim se svojih pretpostavljenih, svojih reditelja, svojih SIZ-ova, svojih načelnika, direktora, svojih kritičara, svojih sudija, svojih ocenjivača, potcenjivača, precenjivača.

Posebno je izraženo razočaranje na Istoku. Nakon pada Berlinskog zida ljudi su očekivali da će brzo dostići životni standard Francuske ili Nemačke. Postali su građani druge klase koji su na margini, nemaju ista prava i ne uživaju poštovanje kao građani na Zapadu