Srbija je sada već pretvorena u onaj tenk ispred Marakane. Ona je olupina koja ima još samo trofejni značaj, nije ni za saobraćaj, nije ni za rat. Zavaren joj je top i dovedena je da gleda Ligu šampiona. Nezavisno od toga da li je zaista pre toga bila u Vukovaru, ili nije

Ovako brutalan udarac prijatelja iz Ankare nije, izgleda, bio očekivan u zvaničnom Beogradu, čak ni među domaćim političarima naviknutim na neprestane šamare i ćuške, tako da su prve reakcije bile nemušte izjave da takve reči ne doprinose napretku dobrosusedskih odnosa.

Homofili su postali mašinerija uvek istih finansijskih slepih rotacija, iako su nekada mislili da su svest o ljudskoj slobodi i različitosti. Oni su danas deo pijačne trgovine, a njihove seksualne potrebe bačene su na veliko globalno tržište.

Situacija se očigledno ne smiruje, već postaje sve napetija. Predsednik Hrvatske i Vlada, ozbiljno zabrinuti, pokušavaju da domoljubima i braniteljima objasne kako je neophodno poštovati sopstvene zakone, već i zbog toga što je država sada članica Evropske unije i njeni građani moraju da se ponašaju ozbiljno.

Problem nije u tome što neko ne podnosi kandilo. Ali, taj isti «neko», pod pretpostavkom da želi da bude pošten ka sebi i drugima, mora biti spreman da prizna da je i laptop iz drugog dijela izjave plod jednog procesa u kome je hrišćanstvo bilo i te kako involvirano.

 Ukoliko građanska opozicija želi širu podršku onda mora uveliko promeniti svoj nastup i jasno definisati svoje programske ciljeve. Istina – sadašnja građanska opozicija sasvim dobro reprezentuje određene klasne i staleške interese i uživa njihovu podršku. Bez želje da to šire razvijamo: zastupa interese velikog dela „budžetskog” građanstva

Zatim će uslediti pojava već ranije zapažena u sličnim prilikama pri izmišljanju “novog” jezika: pronalaženje po svaku novih reči i izraza kako bi se “naučno” dokazalo da se novi jezik potpuno razlikuje od srpskog i da sa njim nema nikakve veze, te tako i opravdalo njegovo uvođenje.

Ovaj vrlo skraćeni kurs kulture koja sebe naziva ekološkom kaže da je sa društvom završeno i da se prelazi u postdruštvo. To novo društvo je postindustrijsko, post-tehnološko, post-proizvodno i post-biološko. Prelaz je nužan, jer je čovek umislio da su prirodni resursi neiscrpivi.

 Vučićevu vlast može ugroziti samo masovni socijalni pokret, a i AV  i veći deo opozcije će njegovo nastajanje pokuštati da spreče. Oni su zainteresovani da očuvaju kapitalistički ekonomski sistem i politički monopol elita. Opozcioni lideri nastoje da steknu taman toliko uticaja koliko je potrebno da nateraju Vučića da im da neke mrvice, tj da ih korumpira.

Najžalosnije od svega je to što su Vučić, Dačić i Nikolić izdaju na Kosovu pokrivali obećanjima o ekonomskom napretku koji će građane izbaviti od preteće bede, i o ekonomski jakoj Srbiji koja će kasnije moći da se ponovo bori za svoje nacionalne interese.