Sadašnja kriza zadire u sve ključne komponente kineskog ekonomskog modela: zato su sada ozbiljno dovedeni u pitanje monistička država, mudro ekonomsko upravljanje, rast usmeren ka izvozu i težnja ka formiranju kompanija najviše svetske klase.

Francusku, Španiju, Italiju, Veliku Britaniju zadesila je ekonomska i zdravstvena katastrofa. Zemlje EU neće više moći da okreću glavu na drugu stranu kao što su to uglavnom činile 2015. godine - odbijajući da vide stradanje Grka.

Srbija, naravno, ima svoja prava na Kosovu, kojih će se sada očigledno odreći, ali pristupanje Evropskoj uniji je u ovom trenutku prilično dubiozan potez. Čak i pod uslovom da će vas Evropa prihvatiti, što ni u kom slučaju nije izvesno. Znate, Evropa je veoma rasistički nastrojena prema ideji da u Uniju uđu Srbi, tako da to neće biti tako jednostavno.

Za razliku od Nobelovca Normana Borlauga, „magovi“ s Volstrita su, svojim postupcima, doveli svet na ivicu propasti. Oni su tvrdili da je potrebno da dobiju velike svote novca kao stimulans za rad.

Zapadni mediji su brzo stupili na pozornicu i objavili službenu pripovest o izbijanju koronavirusa za koji se činilo da je nastao u Kini, i da, kako se na Zapadu tvrdilo, potiče od životinja sa „vlažne pijace“ u Vuhanu

Radi se pre svega o tome, da će u jedinstvenu kosovsku policiju biti integrisana srpska policija, pri tom će Srbi imati pravo da odrede svoje srpske policijske komandire. Međutim, ti srpski komandiri će dobijati platu od kosovske policije.

Obamina administracija veruje da stimulans deluje. Moguće je da je to delovanje u stvari razlika između porasta i smanjenja tokom tek završenog kvartala. A vlada još uvek ima oko 75% od onih 787 milijardi koje su dobijene za trošenje tokom sledećih dveju godina.

Srbija se sa pandemijom suočila sa razorenom državom, zdravstvenim sistemom koji je odavno  pred kolapsom i društvom koje je deklasirano naglom promenom. To su rezultati neoliberalne tranzicije. Korona virus opominje da je neophodna promena sistema. Ukoliko do nje ne dođe, umiraćemo, kao domoroci, pored reke pune ribe.

Nažalost, neki ljudi vide sve ovo kao takmičenje, a ne bi trebalo tako da misle jer mi svi zajedno radimo ne za ličnu promociju već za dobrobit naroda. Nismo u areni u kojoj smo jedni protiv drugih. 

Naša nacionalna diskusija o tome kako popraviti kapitalizam ograničava se na one koji misle da će više vladinog angažovanja rešiti problem. Malo ko se zapitao da li možemo oživeti građanske vrline koje su 300 godina održavale našu ekonomiju.