Jedno je sigurno, dok iz Beograda slušamo priče o srpskom jedinstvu i slozi, teško je ne osetiti gorčinu svesni toga da srpsko društvo sve više propada, izmoreno mnogobrojnim podelama i konfliktima i potpuno onesposobljeno da se po bilo kom osnovu sabere i počne da deluje u svoju korist. Onima koji se ismevaju nad srpskom istorijom, kulturom i Ustavom Srbije, reklo bi se, za sada još uvek dobro ide

U sistemu poremećenih vrednosti čiji je temelj protestanska filozofija Vebera koju naš predsednik Vlade zastupa, Srbi treba da odbace svoje junake kao što su Miloš Obilić i Banović Stahinja i da prihvate klimoglavce, a da se izdaja tretira kao narodna mudrost koja treba da spreči pogibiju građana.

Momčina šćućuren u šumi, danima, niti jede, niti pije, niti diše, nit mu raste brada. O fiziološkim potrebama i ne razmišlja. Naoružani Srbi prolaze na metar od njega, i naravno ne vide ga. Drama se razvija, gledaocima adrenalin skače, svi navijaju za momka.

Najgore što možemo da učinimo – a trend već postoji – jeste da kao utuk počnemo da negujemo vlastite Zorane Milanoviće

Nadajmo se, također, da će razum prevladati i da se ovaj konflikt uopće neće odigrati. A ako se on desi, da će se, ma koliko je tragično kazati tako nešto, ograničiti samo na Siriju. 

Radi se o dobro organizovanoj i institucionalno etabliranoj političko-propagandističkoj grupaciji koja nastoji da u našu kulturu unese svoj psedouniverzalni političko-literarni kanon o prekoračenju horizonta porekla kao dominantni i svevažeći kulturni obrazac.

BiH i Crna Gora su 1995. i 2006. zamišljene kao dvije anti-Srbije. To što se srpska politička elita u obje anti-Srbije upire da učestvuje u političkoj raspodjeli privilegija koje „državni“ nivo nudi – pritom se vrlo često poistvojećujući sa tim institucijama a još češće učestvujući u „trange-frange“ kombinacijama na „državnom“ nivou samo ilustruje primitivnu političku i suštinski dezintregrativnu svijest Banja Luke i Podgorice

Dakle, ogromna većina građana uopšte nije saznala da je zvanična Srbija juče u Briselu pristala da prizna diplome „kosovskog univerziteta“ i registarske tablice „Republike Kosovo“.

Promena u srpskom drušvu moguća je samo pod uslovom da dođe do smene generacija. Više od pola veka vlada jedna formacija, jedna ideologija u više generacija, valjda je došlo vreme da Srbijom upravlja nova generacija.

Ovo što sledi je, dakle, doslovan citat iz „Danasa“: „Kad Srbija prestane da srbuje i kad se uzvisi na nivo ljudskosti - onda će se stvar počet menjat"