Negde oko podne po lokalnom vremenu, 31. decembra 1999, moskovska televizija objavila je senzacionalnu vest da je Boris Nikolajevič Jeljcin podneo ostavku. Bila je to prva i činilo mi se dosta nejasna informacija

Velike sile su se složile da albanski knez treba da bude protestant kako bi nepristrasno vladao muhamedanskim, pravoslavnim i katoličkim delovima albanske nacije.

Onaj ko rukovodi državom i fiskalnom politikom, mora isto tako imati u svojim rukama i kontrolu nad emisijom novca i uopšte monetarnom politikom, jer ona je alfa i omega privrednog razvoja. 

Zamenik urednika ”Russia in Global Affairs” Glen Disen (Glenn Diesen) razgovarao je sa bivšim predsednikom Češke Vaclavom Klausom o trenutnoj situaciji u EU, populizmu, ”zelenoj” politici, globalizaciji, i drugim kontroverznim pitanjima današnjice.

Bilo je tužno gledati Perinu uplašenu, izgubljenu grimasu, dok je dumao kako da se izvuče iz nezgodne situacije u koju se nesmotreno našao, a koja je ozbiljno dovodila u pitanje status omiljenog beogradskog Sarajlije, pa time i uhlebljenje kod gazde.

Koliko domaćih osiguranika nije dobilo blagovremeno terapiju, što je za lečenje malignih bolesti najvažnije, jer su bili na nezakonitoj, komercijalizovanoj listi čekanja i zbog toga preminuli? Ko će porodicama nadoknaditi gubitak najbližih?

Ankete javnog mnjenja trenutno predviđaju da će konzervativci dobiti komotnu većinu. Proteklih  godina uglavnom  se pokazalo da istraživači javnog mnjenja nisu u stanju da registruju društven promene, njihove procene su se pokazale kao pogrešne. Teško je, ipak, zamisliti da će jedan protivnik imperijalizma, poput Korbina, postati britanski premijer. 

Jer, pošten da budem, Vojislava čovek može da ne voli, može i da ga mrzi, može da se slaže, ili ne slaže, ali jednostavno, čovek mora da ga ceni... Šešeljev povratak u Srbiji, kad bude, a, i, ako ga bude, opet će, i još jednom, promeniti sliku Srbije?!

Srbija je potpuno zavisna od kredita i finansijske pomoći MMF-a i Svetske banke, te stoga pristupa svojevrsnoj akrobatici u ispunjavanju zahteva. Jedina budućnost je u oživljavanju državne kontrole tržišta i neke vrste ekonomskog nacionalizma.

Ekonomsko usporavanje u EU, kriza i mogući raspad evrozone, kao neuspešnog i taštog elitističkog projekta, i određeno zatvaranje pojedinih velikih ekonomija na svetu ne ulivaju poverenje u liberalni globalni trgovinski i investicioni sistem. Potrebne su u rezervi nacionalne strategije o tome šta činiti ako se nastavi navedeni nepovoljni razvoj stvari.