U potrazi za stalno rastućim profitima, pohlepni novčani rentijeri su kreirali varijante fiktivnih dužničkih finansijskih instrumenata i stvorili iluziju da su egzotični proizvodi maštovitih finansijskih mađioničara sigurni.

 Izrael i Saudijska Arabija nikada nisu bili tako bliski. Političko približavanje obe države u njihovom pritisku da se preduzmu oštre akcije protiv rastućeg uticaja Irana, pretvorilo ih je u saveznike. I odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, jeste jedna od njihovih glavnih zajedničkih političkih pobeda

Srbija bi pre ušla u EU da nije u poziciji ispunjavanja uslova, a, pre svih, da se odrekne svoje teritorije. Pod pritiskom prištinskih vlasti, EU je stalno menjala uslove za Srbiju.

Dovoljno je pogledati liste najvećih svetskih proizvođača pojedinih metala i nemetaličnih sirovina i uveriti se da na njima i dalje dominiraju najrazvijenije zemlje sveta. Nijedna od njih nije se odrekla rudarstva, niti joj tako nešto pada na pamet.

 Takođe, prema listu The Atlantic, početna izjava Netanjahua – „Nešto što svet još nije video“ (Something that the world has never seen), je pogrešna, barem delimično. ,,Najveći deo govora ticao se tajnog iranskog nuklearnog programa od 1999. godine do 2003. godine, i nema „pištolja koji se puši“ vezano za nastavljanje tog programa čime bi se kršio sporazum“. Dakle, ne bi bilo ni nekog opravdanja za Trampa da se povuče iz sporazuma

Baš ta osobina – da nepomirljivu kritiku srpskog nacionalizma začini smislom za humor, erudicijom, perfektnim jezikom i ličnom nadarenošću učinila ga je Mocartom građanske Srbije, koji najteže sonate piše sa lakoćom, duhovito i čitljivo.

Preko 47 miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Broj onih koji ne mogu da ga priušte porastao je za blizu 20 odsto u poslednjih sedam godina i nastavlja da raste. Procenjuje se da svakoga dana 14.000 ljudi ostaje bez zdravstvenog osiguranja.

Zemlje članice EU ne samo da krše Konvenciju o ljudskim pravima EU, već i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima UN i međunarodno pravo. Očigledno da su insititucije koje su ustanovljene posle Drugogo svetskog rata, izgubile svoju svrhu usled agresivne politike zapadnih sila koje su odlučile da vladavinu prava zamene vladavinom sile. 

Za razliku od onih koji su taj dan iskoristili da „obnove“ garderobu, tehniku i nameštaj , prosečan DŽo nije uzeo ništa. Ne poznajući dovoljno Beograd, zbunjeno je stajao, dok su se na balkonu smenjivali Koštunica, Đinđić, Čović, Protić...

Razume se da stanje sa skupštinom i demokratijom u Srbiji nije bilo bajno ni pre četiri godine (naprotiv!). Ali pogled na ovaj živopisan detalj i ove dve slike iz našeg skupštinskog života dobra je i plastična ilustracija koliko smo, u međuvremenu, u pogledu degradacije najznačajnije demokratske institucije u državi još dodatno "napredovali"