Koliko će još u Srbiji trajati ovaj rijaliti dernek? Teško je reći. Dernek se nastavlja, a svaka sličnost sa srpskom političkom farmom (pardon, scenom) je slučajna i pogrešna - u rijaliti univerzumu prosečan Srbin ima bar privid mogućnosti izbora.

Nakon tri decenije mnogostranačja i posle tolikih izbornih ciklusa, nelegalnih i oktroisanih izbora - politički pluralizam opet ne stanuje u Srbiji

"Molim vas da mi ne zamerite, svi znate da sam ja uvek ozbiljan i da se retko smejem, ali sada u ovoj prilici ne mogu da sakrijem radost i moram i ja da imam osmeh na licu kada smo ostvarili, ja bih rekao, istorijski rezultat, koji Srbiju definitivno stavlja na put razvoja sa koga nema povratka."

Stvari stoje ovako: ako slikate golo dete u kadi - nemate više to dete; međutim, možete sasvim mirno da upregnete trogodišnju devojčicu da učestvuje u izborima za mis i da od deteta ponešto i zaradite. To je ne samo prihvatljivo, već i poželjno.

Jasno je da se radi o sudaru dve vrste realnosti, jedne iznuđene, politikantski pragmatične i defetističke, i druge koja ima svoje čvrsto uporište u kosovskom opredeljenju i zavetu

Verovatno shvataju da bi to bio uzaludan pokušaj i samo gubljenje vremena, jer ih ni Vlada Srbije ne bi u tome pomogla. Što i nije neko iznenađenje, kada se zna da je upravo ona angažovala konsultantsku grupu Tonija Blera za pomoć u formiranju stručnih timova u kabinetu predsednika Vlade.

Protiv sam revolucije jer se bojim da bi svaka revolucija pogodovala upravo onim istim elitama koje su nas dovele do ovoga danas. Bojim se novih revolucija na ovim prostorima, bojim se da su moguće više nego ikada ranije.

Zato Vučić u snishodljivoj reakciji na proterivanje Božovića govori u suštini, o prijateljskim i bratskim odnosima sa Đukanovićem (jer on je proterao ambasadora a ne narod) umesto da crnogorskom ministarstvu spoljnih poslova postavi pitanje o kršenju ljudskih prava srpske penzionerke Branke Milić, koja se već dve godine nalazi u srpskoj ambasadi u Podgorici

I naravno da će veličanstveni Marš na Drinu opstati uprkos bošnjačkim udruženjima u SAD, a i “šire”, i uprkos konformizmu generalnih i ostalih sekretara (sedmoricu sekretara SKOJ-a preporučljivo je izuzeti, kako zbog opravdane odsutnosti, tako i zbog osnovane pretpostavke da konformizmu nisu bili skloni).

Naša nacionalna diskusija o tome kako popraviti kapitalizam ograničava se na one koji misle da će više vladinog angažovanja rešiti problem. Malo ko se zapitao da li možemo oživeti građanske vrline koje su 300 godina održavale našu ekonomiju.