Zlobni srpski kafanski komentatori brzo su zaključili da je prekid prenosa usledio na zahtev nekoga iz hrvatskog državnog vrha, možda čak i same gospođe predsednice. Ona je, naime, uoči utakmice poslala snažnu domoljubnu podršku “barakudama”, te je tako njihov katastrofalni poraz ispao još neprijatniji.

Sam Kusturica nebrojeno puta je podvlačio da mu je „lakše bilo ostvariti priznanje na nivou Jugoslavije, nego u Sarajevu“, kao što mu je, nakon toga, neuporedivo lakše bilo da stekne svetsku slavu, nego da mu se ta slava na dostojan način prizna u Beogradu.

Apelujem i na skupštinsku većinu i na čitavu javnost da shvati koliko je to u interesu svih, ne samo zbog našeg duga prema gospodinu Ivanoviću, nego pre svega da otklonimo sumnju da je država Srbija u to umešana na direktan ili indirektan način

Treba li podsećati da se plan za pomenutu državu – geto pravi u zemlji u kojoj godišnje 35000 više ljudi umre, nego što se rodi, u zemlji u kojoj je većina ljudi na rubu egzistencije, u zemlji i narodu koji je doživeo trostruki genocid u dvadesetom veku?

Sa stanovišta interesa građana Srbije, a posebno budućnosti njihove dece, ni tadašnja ni sadašnja norveška iskustva u domenu koalicionog ratovanja nisu nešto što bi, čak i u nekom novom pakovanju, Srbiji moglo biti od koristi.

Odricanje od Kosova i Metohije je za ove dežurne Atlantiste jedini uslov da više ne budemo stigmatizovani i optuživani za širenje anti-zapadne propagande i anti-zapadnjaštva

U takvoj atmosferi Novak izlazi na travnati teren Vimbldona, na teren na kome je svaka travka visoka 8mm. Kad je trava u pitanju zapad zna da bude vrlo precizan i pažljiv. Kada su u pitanju ljudi i narodi, tada je manje pažljiv.

Iz perspektive današnjeg pretežnog poimanja politike kao epicentra zla, paradoksalna je ali i istinita činjenica da je ondašnja, komunistička politička klasa najduže odolevala sveopštoj upotrebi estrade.

A ovaj današnji Vrhovnik, u politici državnog odricanja i nacionalnog samoporicanja je, blago rečeno - nesebičan. K'o veli čovek: ne krčmi, ne daje i rasprodaje svoje, šta ga briga, (Kosovo) nije njegovo...

U znak saosećanja sa njihovim porodicama, trebalo bi da ih se svakog 11. jula sećamo, isto onako kao što se sećamo žrtava iz Drugog svetskog rata. Istina, Evropski parlament usvojio je 2009. godine rezoluciju o Srebrenici, ali je Ujedinjeno kraljevstvo jedina država koja ju je dosad zvanično prihvatila.