Данашњи добровољци који из Србије одлазе на бојишта у иностранству , бар колико је познато, не чине то за новац, већ да се боре за своја уверења, али их то, неће изузети из предвиђених казни, наведених у ова два допунска члана Кривичног законика – 386а и 386б.

У нама актуелном свету менаџера, у коме морате постати „укалупљени објект“ уколико желите успети (за разлику од непосредне прошлости када је „аутентични субјект“ постављан појединцу као императив), критичко мишљење има нарочиту вредност.

Отуда, нема само Исламска држава снажне мотиве да удара и дестабилизује Турску, која је постала непријатељска такође и за борце бившег фронта Ал Нусра и различите салафитске покрете који су поражени у Алепу, као и за Саудијску Арабију и Катар, који су много труда и новца уложили у Турску, како би се оборио режим у Дамаску.  

Сиромашне земље немају толико пара. Међународне организације им тобоже помажу, а у ствари им чине штету. Уместо стварне помоћи, нуди им се зајам. А познато је да су многе земље у развоју једва успеле да врате дугове.

Према Патрику Бјукенену, једном од идеолога десних републиканаца, „здрав нам разум говори да су отворене границе широм отворена врата за исламске терористе, који хоће да дођу на Запад и почну да нас убијају.

Ђорђе је у мираз НОПО-у, то јест као уздарје за прво место на листи, донео некакав програм за спас Србије у којем се, такође, садржи сума НСПМовске имбецилности. Колега Васић је програм прокоментарисао, вероватно сте га и ви прочитали, па нећу да залазим у ситна цревца

Каква је промена потребна нашој култури? Оно што треба искоренити, или бар увелико умерити је незајажљива потрошња: опседнутост стицањем, што је постало основни принцип америчког живота. То није исто што и капитализам, а није исто што и потрошња.

Некима, очигледно због слабе обавештености, се чини да Џемиљев може бити користан Украјини због своје мржње према Русији. Међутим, овакав закључак је далеко од истине. Пре свега због тога што се Џемиљев ка украјинском народу, очигледно не односи боље него ка руском

Кошарка није измишљена у Србији, али је у овој земљи одомаћена, она је присвојена утолико је што је сада испуњена једним специфичним менталитетом, историјом, асоцијацима, симболиком, личним успоменама, па и тумачењима.

Месецима уназад, понављао сам као папагај да Врховник, све и да хоће, од дијалога о фер и равноправним изборним условима, на концу, побећи не може, па Му је (и свима нама, заједно) боље да улудо не губи време, већ да дијалог са представницима опозиције и грађанских протеста и сам иницира!