Можда звучи банално, али није: Србији је званично одобрен ћирилични интернет домен и након дуге кампање и више него широке јавне расправе, одлучило се да то буде скраћеница „.срб“. Тривијалност? Никако.

У популарној серији „Камионџије“, сваки пут када легендарни Чкаља, то јест Јаре, западне у неки проблем или незгодну ситуацију, он карактеристичним гласом завапи: „Пајооо, Пајооо!“ Павле Вуисић му, наравно, притекне у помоћ и реши проблем. Протеклих осам година међусобни однос председника Вучића и патријарха Иринеја врло често подсећа на такве сцене

Није ништа необично да се посланицима опозиције понуде бесплатне услуге психијатра, а да они реагују још горим изразима и речима. Нема сумње да напредњаци тако нешто и прижељкују, јер се онда тема расправе заборави, а скупштинско заседање искористи за обнављање старих увреда.

Питање је шта, како, коме се и зашто плаћа. На јавну расправу о финансирању у здравству није позвана Унија послодаваца, али ни сви они који плаћају доприносе. Расправа креће у лето, када су сви на одморима, пожељно је да буде брза, уз „подобне“ саговорнике. Демократски.

Слобода је проблем свакоме ко у границама туђе слободе остварује сопствену власт. Како су са појавом друштвених мрежа и алтернативних медија индивидуалне слободе све више почеле да се шире, било је само питање времена кад ће неко покушати да им стане на реп.

Ја сам опстао иако је Милошевић хтео да ме искључи из партије. Изабран сам на место председника Главног одбора те партије противно ставу Милошевића. Изабран сам за председника партије иако је Милошевићева породица подржавала друге кандидате.

Oвако парцијално (''на парче'') можемо да ствар истерамо до краја, али уз опасност да нас аутопут одведе у озбиљну дужничку кризу. Парцијалним приступом може се избећи експлицитнно доказивање исплативости комплетног посла, али се стање тиме не поправља.

У свом отвореном писму извршној власти архитекте потписници упозоравају на штету коју град Београд може имати и наводе низ прекршаја закона, а све у интересу једног страног инвеститора . Није поштован ни Устав а ни више међународних повеља, док је на брзину измењен и Генерални урбанистички план.

Српска филмографија је одавно престала да буде српска. Али и више од тога - она је изгубила и људскост и пристојност. Уместо да оно мало новца који се у Србији могу издвојити потрошимо на снимање квалитетног и елементарно „пристојног“ филма, ми снимамо и гледамо којештарије.

Нема данас угроженије и потлаченије заједнице и мањине у Европи, можда и у свету, него што је то српска црква и српски народ у Црној Гори. И то треба јасно и гласно рећи. То није „хушкање“, то је просто констатовање елементарне чињенице