Они који су донедавно помагали фундаменталисте у Сирији, као што је Саудијска Арабија, сада су најгласнији у борби против њих. Ситуација са Исламском државом најбоље потврђује чињеницу да се стара непријатељства заборављају када сте суочени са заједничком претњом.

Прича са политичком употребом Карићевог Универзитета је дефинитивно, у односу на приштински Универзитет, обична фарса, циркуска представа без значајнијих социо-историјских последица. Стога је можемо и апстраховати. Али шта са муфтијиним Универзитетом.

 Говорећи о проблему сарадње Србије и НАТО-а, експерт је подсетила да је управо Вучићем режим прешао на највиши стадијум сарадње са Северноатлантском алијансом под називом ИПАП, да је управо актуални председник Србије потписао техничке протоколе уз главни споразум СОФА, без којих овај документ би био само „мртво слово на папиру“, а пре тога био је склопљен низ споразума, укључујући потпуну размену информација са америчким специјалним службама

Теоријски, ако се овако настави у недоглед, и ако се сви будемо изређали, и зајахали макар на кратко, овом нашом једином, већ добрано исцрпљеном и посрнулом домовином, нашом Србијом, сви ћемо коначно живети много боље! Невоља је само што наша домовина, наша Србија то сигурно неће преживети!

Ако једно друштво себи дозволи да стигне дотле да се пристојнијег, критичнијег, понекад и образованијег света може срести међу "политичким делатницима", неголи на катедрама универзитета или у којекаквим "стручним" удружењима, онда је то друштво на сигурном путу самоуништења.

Историја показује да је заједничка борба могућа. Током битке на Сутјесци 1943. борили су се против немачког нацизма и Срби и Хрвати, као југословенски партизани. Комунистичка партија успела је у немогућим условима да наметне концепт наднационалне социјалне еманципације која је укључивала и националну равноправност, братсво и јединство.

Не сумњам да ће економским хитменима из владе, па и самом премијеру, бити жао, али ће с поносом, већ за неколико година, моћи да истакну пред светском финансијском заједницом, колико је степен поверења у Србију порастао. 

Да глупост често може да буде опаснија од памети макар се та памет трошила и на зло, познато је. Али глупост, посебно та глупост која тражи одобрење групе за сваки свој поступак, не чини ништа по себи.

Александре Вучићу, од твојих епских подвига и победа, спавања на поду у бриселском хотелу, дошли смо до тога да нам кажеш да немамо ни метар српске земље на Косову. Да нам кажеш да нема Срба на Косову. Зашто лажеш, Александре Вучићу?

Поклон као поклон можда би остао и незапажен да књиге нису штампане српском ћирилицом. Ђаци, њихови родитељи и просветни радници нису протестовали, али јесу државници и политичари из Хрватске.