Негде око подне по локалном времену, 31. децембра 1999, московска телевизија објавила је сензационалну вест да је Борис Николајевич Јељцин поднео оставку. Била је то прва и чинило ми се доста нејасна информација

Велике силе су се сложиле да албански кнез треба да буде протестант како би непристрасно владао мухамеданским, православним и католичким деловима албанске нације.

Онај ко руководи државом и фискалном политиком, мора исто тако имати у својим рукама и контролу над емисијом новца и уопште монетарном политиком, јер она је алфа и омега привредног развоја. 

Заменик уредника ”Russia in Global Affairs” Глен Дисен (Glenn Diesen) разговарао је са бившим председником Чешке Вацлавом Клаусом о тренутној ситуацији у ЕУ, популизму, ”зеленој” политици, глобализацији, и другим контроверзним питањима данашњице.

Било је тужно гледати Перину уплашену, изгубљену гримасу, док је думао како да се извуче из незгодне ситуације у коју се несмотрено нашао, а која је озбиљно доводила у питање статус омиљеног београдског Сарајлије, па тиме и ухлебљење код газде.

Колико домаћих осигураника није добило благовремено терапију, што је за лечење малигних болести најважније, јер су били на незаконитој, комерцијализованој листи чекања и због тога преминули? Ко ће породицама надокнадити губитак најближих?

Анкете јавног мњења тренутно предвиђају да ће конзервативци добити комотну већину. Протеклих  година углавном  се показало да истраживачи јавног мњења нису у стању да региструју друштвен промене, њихове процене су се показале као погрешне. Тешко је, ипак, замислити да ће један противник империјализма, попут Корбина, постати британски премијер. 

Јер, поштен да будем, Војислава човек може да не воли, може и да га мрзи, може да се слаже, или не слаже, али једноставно, човек мора да га цени... Шешељев повратак у Србији, кад буде, а, и, ако га буде, опет ће, и још једном, променити слику Србије?!

Србија је потпуно зависна од кредита и финансијске помоћи ММФ-а и Светске банке, те стога приступа својеврсној акробатици у испуњавању захтева. Jедина будућност је у оживљавању државне контроле тржишта и неке врсте економског национализма.

Економско успоравање у ЕУ, криза и могући распад еврозоне, као неуспешног и таштог елитистичког пројекта, и одређено затварање појединих великих економија на свету не уливају поверење у либерални глобални трговински и инвестициони систем. Потребне су у резерви националне стратегије о томе шта чинити ако се настави наведени неповољни развој ствари.