Једно је сигурно, док из Београда слушамо приче о српском јединству и слози, тешко је не осетити горчину свесни тога да српско друштво све више пропада, изморено многобројним поделама и конфликтима и потпуно онеспособљено да се по било ком основу сабере и почне да делује у своју корист. Онима који се исмевају над српском историјом, културом и Уставом Србије, рекло би се, за сада још увек добро иде

У систему поремећених вредности чији је темељ протестанска филозофија Вебера коју наш председник Владе заступа, Срби треба да одбаце своје јунаке као што су Милош Обилић и Бановић Стахиња и да прихвате климоглавце, а да се издаја третира као народна мудрост која треба да спречи погибију грађана.

Момчина шћућурен у шуми, данима, нити једе, нити пије, нити дише, нит му расте брада. О физиолошким потребама и не размишља. Наоружани Срби пролазе на метар од њега, и наравно не виде га. Драма се развија, гледаоцима адреналин скаче, сви навијају за момка.

Најгоре што можемо да учинимо – а тренд већ постоји – јесте да као утук почнемо да негујемо властите Зоране Милановиће

Надајмо се, такођер, да ће разум превладати и да се овај конфликт уопће неће одиграти. А ако се он деси, да ће се, ма колико је трагично казати тако нешто, ограничити само на Сирију. 

Ради се о добро организованој и институционално етаблираној политичко-пропагандистичкој групацији која настоји да у нашу културу унесе свој пседоуниверзални политичко-литерарни канон о прекорачењу хоризонта порекла као доминантни и свеважећи културни образац.

БиХ и Црна Гора су 1995. и 2006. замишљене као двије анти-Србије. То што се српска политичка елита у обје анти-Србије упире да учествује у политичкој расподјели привилегија које „државни“ ниво нуди – притом се врло често поиствојећујући са тим институцијама а још чешће учествујући у „транге-франге“ комбинацијама на „државном“ нивоу само илуструје примитивну политичку и суштински дезинтрегративну свијест Бања Луке и Подгорице

Дакле, огромна већина грађана уопште није сазнала да је званична Србија јуче у Бриселу пристала да призна дипломе „косовског универзитета“ и регистарске таблице „Републике Косово“.

Промена у српском друшву могућа је само под условом да дође до смене генерација. Више од пола века влада једна формација, једна идеологија у више генерација, ваљда је дошло време да Србијом управља нова генерација.

Ово што следи је, дакле, дослован цитат из „Данаса“: „Кад Србија престане да србује и кад се узвиси на ниво људскости - онда ће се ствар почет мењат"