Ankete javnog mnjenja trenutno predviđaju da će konzervativci dobiti komotnu većinu. Proteklih  godina uglavnom  se pokazalo da istraživači javnog mnjenja nisu u stanju da registruju društven promene, njihove procene su se pokazale kao pogrešne. Teško je, ipak, zamisliti da će jedan protivnik imperijalizma, poput Korbina, postati britanski premijer. 

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić Cvijana je predstavio kao jednog od najboljih pravnika u Srbiji i jednog od najpriznatijih u Evropi i svetu. Prema njegovim rečima, novi član SNS-a je tvorac 70 zakonskih predloga.

Sadašnja kriza zadire u sve ključne komponente kineskog ekonomskog modela: zato su sada ozbiljno dovedeni u pitanje monistička država, mudro ekonomsko upravljanje, rast usmeren ka izvozu i težnja ka formiranju kompanija najviše svetske klase.

Ekonomsko usporavanje u EU, kriza i mogući raspad evrozone, kao neuspešnog i taštog elitističkog projekta, i određeno zatvaranje pojedinih velikih ekonomija na svetu ne ulivaju poverenje u liberalni globalni trgovinski i investicioni sistem. Potrebne su u rezervi nacionalne strategije o tome šta činiti ako se nastavi navedeni nepovoljni razvoj stvari. 

Velike sile su se složile da albanski knez treba da bude protestant kako bi nepristrasno vladao muhamedanskim, pravoslavnim i katoličkim delovima albanske nacije.

Za razliku od Nobelovca Normana Borlauga, „magovi“ s Volstrita su, svojim postupcima, doveli svet na ivicu propasti. Oni su tvrdili da je potrebno da dobiju velike svote novca kao stimulans za rad.

Da bi se pozicija Narodne Republike Kine danas razumela bitno je uzeti kao polaznu tačku reforme koje je započeo Deng Sjaoping. Na sednici Komunističke partije 13. decembra 1978. on je rekao da je Kini „potreban veliki broj ljudi koji se usuđuju da misle, istražuju nove načine i proizvode nove ideje”, a u suprotnom „neće biti moguće izvući zemlju iz siromaštva, a još manje prevazići napredne države”.

Bilo je tužno gledati Perinu uplašenu, izgubljenu grimasu, dok je dumao kako da se izvuče iz nezgodne situacije u koju se nesmotreno našao, a koja je ozbiljno dovodila u pitanje status omiljenog beogradskog Sarajlije, pa time i uhlebljenje kod gazde.

Obamina administracija veruje da stimulans deluje. Moguće je da je to delovanje u stvari razlika između porasta i smanjenja tokom tek završenog kvartala. A vlada još uvek ima oko 75% od onih 787 milijardi koje su dobijene za trošenje tokom sledećih dveju godina.

Dodamo li tome novi Hladni rat, prave ratove i izbegličke talase, deluje da Zid i dalje postoji, makar u glavama. Teže ga je videti zbog blještavila tržnih centara i pametnih telefona koji su potpuno isti u Parizu, Berlinu ili Beogradu.