„Данас“ и изазови таблоидизације

Уређивачка политика листа Данас много пута је означавана и представљана као прави израз објективног, професионалног и независног новинарства, лишеног идеолошке искључивости, али и као прави пример политичке неострашћености и самосталности. Посебно је увек истицано да су објективни и независни медији сушта супротност режимским и таблоидним тзв. медијима.

Међутим, када се погледа недавно објављени редакцијски коментар Данаса под насловом „Накнадна памет“, посвећен др Даници Грујичић, може се јасно видети и препознати да и овај лист овога пута није одолео таблоидном начину обрачунавања, грубом и недостојном дезавуисању и политикантском дисквалификовању. У овом тзв. коментару наводи се да се „бивша министарка здравља Даница Грујичић нуди студентима и да је то више него очигледно. Но, она није једина која је некада била блиска режиму, а сада прича другу причу. Ипак, бескрајно је забавно слушати и гледати једну угледну лекарку како се сада посипа пепелом“.

Може се поставити основано питање: да ли се др Даница Грујичић посипала пепелом када је овај лист недавно објавио на целој страници интервју са њом, у којем је она на веома разложан и уравнотежен начин настојала да објасни своје разлоге и пориве који су је водили приликом доношења одлуке да прихвати место министарке здравља и буде на изборној листи СНС-а, чији члан није била? Да ли се и тада она само посипала пепелом, забављајући редакцију Данаса? Овде се ради о елементарном поштовању доследности, људског и професионалног достојанства, али и принципијелности у вођењу објективне уређивачке политике овог листа.

При томе, у овом редакцијском коментару каже се да „Грујичић никада није, као остали поданици, јавно спевала (шта год то значило) епове о лику и делу председника, али се, с друге стране, чинило да јој ни не смета много све оно што нам је испричала касније, када је опет постала само Даница Грујичић без оног ‘министарка’“. А управо у разговору који је објавио лист Данас, она је указала на разоран и погубан начин функционисања напредњачког режима, у коме је веома брзо била маргинализована и спречена да функционише као део те владе, у којој се одлуке доносе ван њених уставних и законских овлашћења.

Она је такође у овом редакцијском коментару дезавуисана на најгрубљи начин, приписујући јој се симптоми „накнадне памети“ који се огледају у томе да нам особа са овим „вирусом“ открива топлу воду. Др Даница Грујичић несумњиви је и доказани ауторитет у грани медицине којом се бави (што је била и остала њена главна одредница, али и животно и професионално опредељење), а у својим јавним наступима, када је постала – како се каже у овом малициозном редакцијском коментару – само Даница Грујичић, јасно је исказала шта ју је руководило када је прихватила да буде министарка здравља. Те разлоге можемо разумети, али и не прихватити, јер су изазвали доста контроверзи и недоумица (којих је и она вероватно била свесна) када је прихватила да буде на изборној листи СНС-а.

А садашња њена политичка позиција није прелажење на „нешто актуелније и сочније – рецимо Генералштаб, што да не“, нити је нуђење студентима (које је она искрено и одлучно у неколико наврата подржала), већ указивање на погубни начин владавине А. Вучића, чему је она непосредно сведочила и о чему је јавно проговорила, само још једном потврђујући да се ради о режиму који ствара катастрофалне последице у свим сферама нашег разореног друштва, у коме држава више и не постоји.

Када некадашња министарка здравља проговори о тој мафијашки устројеној хоботници, онда уследи редакцијски коментар о накнадној памети, који се слободно могао појавити на страницама Информера или Српског телеграфа, који су иначе специјализовани за вођење најбруталнијих хајки и дискредитовање сваког ко изрази критичко мишљење о овом диктаторском режиму

У нашој јавности често се може чути запитаност како нико из слугерањских и послушничких редова овог диктаторског режима нема храбрости ни воље да проговори о деструктивној природи овог пљачкашког и погубног режима. Али када некадашња министарка здравља проговори о тој мафијашки устројеној хоботници, онда уследи редакцијски коментар о накнадној памети, који се слободно могао појавити на страницама Информера или Српског телеграфа, који су иначе специјализовани за вођење најбруталнијих хајки и дискредитовање сваког ко изрази критичко мишљење о овом диктаторском режиму.

Занимљиво је да су се и раније у листу Данас оглашавали бивши функционери напредњачког режима, али нико од њих није доживео да буде провучен кроз „топлог зеца“ редакцијског коментара у коме ће бити најгрубље дезавуисан и вређан. Они су се очигледно сасвим добро уклапали у проевропску и грађанистичку политичку агенду овог листа.

У овом редакцијском коментару може се наћи и овај ниво таблоидне политичке и идеолошке дисквалификације намењене др Даници Грујичић: „Пошто Даница важи за некога ко је изузетно национално опредељен, традиционалан и конзервативан, сасвим је нормално да је ‘оболела’ од стране српске аутохтоне болести зване ‘накнадна памет’

У овом редакцијском коментару може се наћи и овај ниво таблоидне политичке и идеолошке дисквалификације намењене др Даници Грујичић: „Пошто Даница важи за некога ко је изузетно национално опредељен, традиционалан и конзервативан, сасвим је нормално да је ‘оболела’ од стране српске аутохтоне болести зване ‘накнадна памет’.“ Зашто је важно употребљавати и ову врсту идеолошке дисквалификације, користећи политикантско жигосање др Данице Грујичић као изузетно национално опредељене и конзервативне? И ова врста идеолошке дисквалификације долази од редакције Данаса, која се толико залаже за вредности ЕУ, толеранцију, различитост мишљења и слободу говора.

И зашто би било толико зазорно и неприхватљиво да неко буде изузетно национално опредељен и традиционалан, а на страницама Данаса се непрестано говори о недостатку дијалога у нашем друштву, док се унапред стигматизују они који су национално опредељени и залажу се за поштовање традиционалних вредности? Сва та залагања за вредности ЕУ и подстицање критичког и другачијег мишљења губе на веродостојности и доследности када се прибегава оваквој врсти идеолошке и политикантске дисквалификације, посебно када се говори – користећи готово расистички начин тзв. аргументације – о српској аутохтоној болести званој „накнадна памет“.

Ова врста дисквалификације види се и у завршним редовима овог редакцијског коментара, у коме се говори о „накнадној памети“ др Данице Грујичић везано за њену информацију о томе како је текао разговор о судбини Генералштаба и договору Р. Гренела и С. Малог. Ова њена информација јасно је окарактерисана на изузетно увредљив и недостојан начин: „Све и да је ово тачно, право питање за Грујичић било би зашто нас о свему томе није обавестила док је била једна од ретких који нису били лутке на концу. Овако то звучи као прича испред локалне продавнице, а за студенте би то морало ипак мало озбиљније.“

Ово није реаговање усмерено на одбрану др Данице Грујичић и њене политичке делатности, јер свако је одговоран за своје политичко деловање и ангажовање и сноси последице свог опредељења. Ради се о неопходној потреби да се укаже на потребу превазилажења идеолошке ускогрудости и једностраног политиканства, али и на доследност у спровођењу одређене уређивачке политике у овом случају листа Данас

Зар су сада студенти постали главни и пресудни тест за одређивање нечије озбиљности и проверу моралног интегритета, посебно када се ради о др Даници Грујичић, која је цео свој радни век посветила преданом лечењу људи и дугогодишњем, истрајном раду са студентима? Ово није реаговање усмерено на одбрану др Данице Грујичић и њене политичке делатности, јер свако је одговоран за своје политичко деловање и ангажовање и сноси последице свог опредељења.

Ради се о неопходној потреби да се укаже на потребу превазилажења идеолошке ускогрудости и једностраног политиканства, али и на доследност у спровођењу одређене уређивачке политике у овом случају листа Данас. Јер овако сроченим редакцијским коментаром, којим се покушало на веома недостојан начин дискредитовати др Даницу Грујичић, изневерени су принципи уређивачке политике на коју се редакција Данаса непрестано позива, борећи се против таблоидизације медија и покретања хајки и стигматизације људи који имају другачија мишљења – а посебно ако су изузетно национално опредељени, традиционални и конзервативни и болују од аутохтоног српског вируса „накнадне памети“.