Da li je onda ključ za više žena na visokim položajima – oslobađanje od krivice? Treba li da težimo društvu u kome su i očevi i majke jednako ravnodušni prema činjenici da su za njiih deca jedva nešto više od slike na radnom stolu? Ili je rešenje upravo u suprotnom – da i muškarci treba da promene životne prioritete, i počnu da osećaju više krivice što nisu prisutni u životima svoje dece?

Ekranizacija romana Kolinsove dodala je celoj ovoj priči novu dimenziju, omogućivši publici da povuče vizuelnu paralelu između dirigovanog, manipulativnog i ideologizovanog žanra „rijalitija“ i sumorne i krvave globalne stvarnosti.

Kako drukčije nego čudom, nazvati i Uspenski saborni hram je glavni hram ove Lavre. Prema letopisu ''Povest drevnih vremena'' letopisca Nestora, crkva osnovana još 1072. godine. To je bio i prvi kameni hram u ovom manastiru. Kameni nije značio da je isključivo od kamena nego od čvrstog materijala, bilo da je cigla, ili kamen.

U knjizi od nekoliko stotina strana za nas su možda najzanimljivija poglavlja 10 i 11, o Jugoslaviji i Rumuniji, iz kojih se stiče utisak da gđa Mekmilan ne samo da nema objektivan pristup temi koju obrađuje, već je i neobaveštena, površna, zlurada ili čak zlonamerna.

Sa svojih proročkih visina Dostojevski je jasno sagledao tragediju Evrope. I otkrio njen uzrok. Uzrok je to što je Evropa kroz rimokatolicizam i protestantizam unakazila i izgubila lik Bogočoveka Hrista, tu jedinu večnu vrednost, radi koje stoje i postoje svi svetovi. I zbog toga se tamo sve zamutilo i krenulo u haos.

Glavna svetinja manastira su mošti svetog Sergija koje se nalaze u srebrnom kovčegu. Prvobitno su mošti sveca pronađene prilikom kopanja temelja današnje crkve i po njenom završetku su u posebnom kivotu bile smeštene ispred oltara. 

U državnu istoriju Rusije Sergije Radonježski je ušao kao čovek koji je uspeo da ujedini nesložne ruske kneževe i predskazao je pobedu Dimitrija Donskog na Kulikovom polju. Blagosiljajući kneza pre bitke sa kanom Mamajem, poslao je sa vojskom i svoja dva najbolja monaha Aleksandra Peresveta i Andreja Oslabju.

Ovaj skup je u svojoj osnovi imao težnju da se na akademskom nivou i na ozbiljan i utemeljen način omogući plasiranje stavova naših istoričara, književnika i istraživača iz oblasti s društvenih nauka o uzrocima, toku i posledicama Prvog svetskog rata.

Nije neprijatelju bio samo cilj manastir, kao građevina i strateški važno mesto, niti samo bogat plen u vidu zlata, oružja, baruta, nego je najvažniji cilj je bio pobediti, slomiti slobodarski duh ruskog naroda.

Možda će se nakon smrti Dobrice Ćosića stvoriti uslovi da on ne bude više predmet stalnih politilkantskih i pamfletističkih napada već će njegovo književno delo biti predmet novih i objektivnih analiza.