Baš kao što su krajem osamdesetih „Mladi mutanti nindža kornjače“ predstavljali idealnu ilustraciju američke kulturne dominacije planetom, danas oni predstavljaju idealnu ilustraciju slabljenja njihove meke moći

U periodu velike političke polarizacije, nepoverenja u institucije, skoro svakodnevnih masovnih ubistava na javnim mestima, ovakvi filmovi nailaze na plodno tle, ne samo kod političkih ekstremista već i kod onih koji naprosto ne prepoznaju američko društvo pa i kulturu jer više ne liče ono što je pre bilo

Poslednjih godina Ćosićev uticaj je obnovljen televizijskim serijama "Koreni" i "Vreme zla". Iščekuje se "Vreme smrti"

Način na koji je Zapadna civilizacija ustoličena postao je njen obrazac i temelj kojim se kroz istoriju, ali i danas i dalje vodi. Nasilno deleći Rimsko carstvo, ona uzima sebe kao jedinog naslednika „pravog“ Carstva 

Filmovi o maskiranom osvetniku koji na ulicama izmišljenog Gotam Sitija pod okriljem noći prebija i sakati sve one koji su nedodirljivi za „dugu ruku zakona“ uvek su predstavljali globalni spektakl

Stalni osećaj užasa i teskobe koji smo osećali prateći seriju, bilo dok smo slušali odličnu muziku Bilje Krstić i Dragomira Stanojevića, bilo dok smo posmatrali snimke iz drona blatnjavih i ofucanih dvorišta po srpskim selima ili sveprisutnog smoga koji prožima beogradske ulice, dolazio je upravo od utiska da sve to verno, čak i previše verno, odgovara našoj - stvarnosti. Jer dovoljno je otvoriti bilo koji tabloid, i videti da je naša stvarnost - užasna

Tu nije reč o zaštiti i promociji nekakvih konkretnih tradicionalističkih ideologija, nego upravo oupućivanju na tradicionalne mitološke obrasce na kojima se zasniva svaka kultura, pa čak i globalna, a koji stoje u temeljima klasične umetnosti i – klasičnog crtanog filma

Bez sumnje, položaj u kome se nalazi ćirilica u javnoj upotrebi u Srbiji danas je i dalje loš, što je posledica više od pola veka nemara, javašluka, i agresivne latinizacije, prvo srpskohrvatskog, a zatim i srpskog književnog standarda. Međutim, situacija je danas kudikamo bolja nego pre deset godina, a srpsko pismo je najviše ugroženo upravo u izdanjima i publikacijama onih koji se najglasnije kunu da su „dva pisma naše bogatstvo“

Ako mislite da su tu i Stefan i Sava i Lazar da služe vama – odmaknite se, jer takvih ima i mimo vas

Samo otvorenost prema svim dijalektima srpskog jezika daje nam za pravo da i dalje pretendujemo na status ozbiljne evropske kulture, za koji su se generacije naših prosvetitelja, naučnika, i pesnika borile vekovima