Društvo uporno ne prihvata da su akademici ukleti pojedinci koje je zapravo nemoguće uterati u torove zajedničkih mišljenja, ali koji zajedno mogu dati niz alternativa i ideja, zasnovanih na naučnom i umetničkom principu i tako biti višestruko korisni za društvo. Političke odluke, ne zavaravajmo se, nikada nisu donosili akademici

Niko od nas nema prava da očekuje od drugoga da javno govori ili pita, makar to bio i novinar,  ako mi sami biramo devizu: „Ćutanje je zlato“

Baš kao što su krajem osamdesetih „Mladi mutanti nindža kornjače“ predstavljali idealnu ilustraciju američke kulturne dominacije planetom, danas oni predstavljaju idealnu ilustraciju slabljenja njihove meke moći

U periodu velike političke polarizacije, nepoverenja u institucije, skoro svakodnevnih masovnih ubistava na javnim mestima, ovakvi filmovi nailaze na plodno tle, ne samo kod političkih ekstremista već i kod onih koji naprosto ne prepoznaju američko društvo pa i kulturu jer više ne liče ono što je pre bilo

Poslednjih godina Ćosićev uticaj je obnovljen televizijskim serijama "Koreni" i "Vreme zla". Iščekuje se "Vreme smrti"

Način na koji je Zapadna civilizacija ustoličena postao je njen obrazac i temelj kojim se kroz istoriju, ali i danas i dalje vodi. Nasilno deleći Rimsko carstvo, ona uzima sebe kao jedinog naslednika „pravog“ Carstva 

Filmovi o maskiranom osvetniku koji na ulicama izmišljenog Gotam Sitija pod okriljem noći prebija i sakati sve one koji su nedodirljivi za „dugu ruku zakona“ uvek su predstavljali globalni spektakl

Stalni osećaj užasa i teskobe koji smo osećali prateći seriju, bilo dok smo slušali odličnu muziku Bilje Krstić i Dragomira Stanojevića, bilo dok smo posmatrali snimke iz drona blatnjavih i ofucanih dvorišta po srpskim selima ili sveprisutnog smoga koji prožima beogradske ulice, dolazio je upravo od utiska da sve to verno, čak i previše verno, odgovara našoj - stvarnosti. Jer dovoljno je otvoriti bilo koji tabloid, i videti da je naša stvarnost - užasna

Tu nije reč o zaštiti i promociji nekakvih konkretnih tradicionalističkih ideologija, nego upravo oupućivanju na tradicionalne mitološke obrasce na kojima se zasniva svaka kultura, pa čak i globalna, a koji stoje u temeljima klasične umetnosti i – klasičnog crtanog filma

Bez sumnje, položaj u kome se nalazi ćirilica u javnoj upotrebi u Srbiji danas je i dalje loš, što je posledica više od pola veka nemara, javašluka, i agresivne latinizacije, prvo srpskohrvatskog, a zatim i srpskog književnog standarda. Međutim, situacija je danas kudikamo bolja nego pre deset godina, a srpsko pismo je najviše ugroženo upravo u izdanjima i publikacijama onih koji se najglasnije kunu da su „dva pisma naše bogatstvo“