Daleko od toga da su Rusi ovim vetom rešili sve svoje ili naše probleme u regionu. Previše je tu u prošlosti bilo propusta i sa jedne i sa druge strane. Ali su se, teniskim žargonom rečeno, „vratili u meč“, odnosno, pokazali da imaju nameru da uprkos problemima koje imaju u bližem okruženju – a možda i baš zbog toga – na Balkanu igraju aktivniju ulogu

To je upravo ono što je danas u Srbiji na delu. Iz krajnje socijalne demagogije u socijalni darvinizam. Iz ekstremnog nacionalizma u snishodljivu evrofiliju. Od Žirinovskog i Žan Mari le Pena, do DŽona Mekejna i Tonija Blera.

Sredstva i medijsko-policijska tehnologija koji su ovih desetak dana kampanje upotrebljeni protiv ombudsmana najbolja su potvrda njegovih zaključaka o stanju ljudskih prava i sloboda u zemlji Srbiji. Ukratko, imate pravo da se slažete sa vlašću i imate slobodu – ili, u nešto drugačijoj terminologiji, imate „čast i obavezu“ – da slušate i služite gospodara.

Tako se – kombinacijom prećutkivanja, ignorancije i bahatosti – tretiraju ekonomski rezultati, tako se tretira tema medijske (ne)slobode, kao i zamerke zbog demokratskog deficita i suženja prostora za argumentovanu kritiku vlasti.  Ne radi se tu o klasičnoj cenzuri, već o čitavoj paleti sistematskog obeshrabrivanja kritičke javnosti.

Trebalo je DRŽATI STATUS KVO. Sačuvati kontrolu nad onim što faktički držiš i što se pod srpskom kontrolom održalo i 1999. i 2004. i 2008. i 2010. Ništa ne priznavati i ništa ne potpisivati. Uporno pregovarati o konkretnim i „životnim“ pitanjima, ali bez ultimatuma i pritiska raznih veštački nametnutih rokova