Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da su zapadne političko-bezbednosne agenture aktivno radile na Tadićevom rušenju, gotovo da nema sumnje da se došlo do zaključka da je koncentrisao previše moći, te da bi trebalo pružiti šansu novim „pripitomljenim“ igračima.

Jedan od najaktuelnijih spinova koji se mogu čuti ovih dana jeste onaj kako nam vladu (opet!)  „prave stranci“. S tim da se ističe kako je ovoga puta u priči oko formiranja vlade – za razliku od, navodno, ravnodušnih zapadnjaka – mnogo više involvirana i angažovana ruska strana.

U svakom slučaju, Jeremić se borio kako-tako, u nekom boljem timu verovatno bi i on postigao više. A tek ćemo videti da li će nova vlada i novi ministar – ili Nikolić i Vučić sada u novim ulogama – hteti i umeti da učine više i bolje od toga.

Za razliku od Tadićevih partnera i saboraca koji su ga „iskulirali“, DSS se u kampanju podrške Nikoliću uključio iskreno i maksimalno. Bio je to trenutak Koštuničine „slatke osvete“,.

Da u neka davna vremena nisam služio vojsku u okolini Zagreba, možda mi onako žednom i umornom ta imena ne bi privukla pažnju i navela da bacim pogled na zakukuljenu etiketu iz koje se jedva moglo razaznati ono što sam slučajno znao, a o čemu većina srpskih potrošača nema pojma.