Ako je uopšte i bilo razloga u početku za toliko ograđivanje od opozicije u celini (a nije bilo, iako donekle mogu da razumem motivaciju), ti su se razlozi u međuvremenu dodatno istrošili i pogubili

Vučićev režim zbilja ide ka svom neumitnom kraju. Šteta koju je napravio u skoro svim sferama društva (od nacionalne politike do zaduživanja, vladavine prava, urušavanja svih institucija i etabliranja nakaradnog sistema vrednosti) velika je i teško popravljiva

Sve u svemu, da zaključimo: Oprez, sumnja i budnost su uvek dobrodošli. Ali proglašavati ovu višestruko kvislinšku i autokolonijalnu vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić za branitelja bilo kakvih nacionalnih, patriotskih, porodičnih i državotvornih vrednosti činjenički je pogrešno i logički apsurdn

Naime, doslovno ništa u vezi sa Vučićem i njegovim dolaskom na vlast nije bilo normalno i „regularno“, pa takvi svakako nisu bili ni izbori koje je Srbija pod njim imala i koje je on organizovao

Realne šanse za istinsko „nacionalno okupljanje“ i „treći blok“ koji je pouzdano mogao računati na 15-20 odsto glasova serijski su prokockane u periodu od aprila do decembra protekle godine, i sada će priče o njegovom tobožnjem pravljenju, bojim se, služiti kao samo još jedna prorežimska manipulacija