Ако је уопште и било разлога у почетку за толико ограђивање од опозиције у целини (а није било, иако донекле могу да разумем мотивацију), ти су се разлози у међувремену додатно истрошили и погубили

Вучићев режим збиља иде ка свом неумитном крају. Штета коју је направио у скоро свим сферама друштва (од националне политике до задуживања, владавине права, урушавања свих институција и етаблирања накарадног система вредности) велика је и тешко поправљива

Све у свему, да закључимо: Опрез, сумња и будност су увек добродошли. Али проглашавати ову вишеструко квислиншку и аутоколонијалну власт на челу са Александром Вучићем и Аном Брнабић за бранитеља било каквих националних, патриотских, породичних и државотворних вредности чињенички је погрешно и логички апсурдн

Наиме, дословно ништа у вези са Вучићем и његовим доласком на власт није било нормално и „регуларно“, па такви свакако нису били ни избори које је Србија под њим имала и које је он организовао

Реалне шансе за истинско „национално окупљање“ и „трећи блок“ који је поуздано могао рачунати на 15-20 одсто гласова серијски су прокоцкане у периоду од априла до децембра протекле године, и сада ће приче о његовом тобожњем прављењу, бојим се, служити као само још једна прорежимска манипулација