Након завршетка гласања, Лекићев штаб је поднео велики број приговора општинским комисијама. Основне примедбе су биле усмерене на гласање поштом, затим на убацивање додатних листића у кутију и прецртавање листића.

"На основу поздрављања намјере, високи представник Валентин Инцко наметнуо закон о забрани негирања геноцида. На основу поздрављања намјере, високи представник Волфганг Петрич наметнуо амандмане на уставе Републике Српске и Федерације БиХ. На основу поздрављања намјере, високи представник Педи Ешдаун смијенио члана Предсједништва БиХ."

 Нека би нам Господ Спаситељ подарио мирне дане Великог поста, укрепио нас у вери и нади, благословио нас истинским покајањем и смирењем, који отварају пут свемоћи Божијој, да би победили сваку неправду, свако зло и достигли ка свом коначном циљу - Царству Небеском. Нека би Свемоћни Господ сачувао и наше свето Косово и Метохију, наше светиње и верни народ, како би и будућа поколења могла да славе Њега распетог, али и васкрслог

Можда је ово прави моменат да се укључе лингвисти, да коначно кажу своје мишљење. Нешто ту није нормално, да постоји језик са истим речима, а да има два имена. Језик је један. Или смо га ми украли од Хрвата, или су га они украли од Срба. Не може да постоји исти језик са два имена.

Сила јесте изнад права. Aко уђемо у НАТО имаћемо ту корист да нас НАТО неће бомбардовати. Дакле, имаћемо могућност да будемо са најјачима, да промовишемо своје политичке и економске интересе. НАТО није само војни савез.

Србија не смије трговати остацима своје суверености ради безбједности наших грађана у Покрајини. Тај аргумент је, како смо показали, не само неодржив него и, вјерујемо, намјерно лажан – ако говоримо о српским чиновницима који га јавно, пропагандистички бјесомучно износе

Оно што је један народ у то време чинило посебним народом, по чему се истицао и постао препознатљив, пре свега био је српски егалитаризам. Или, још прецизније, била је то жива спона између једнакости и праве демократије.

Суверенитет државе значи да је држава одговорна према својим грађанима али не значи и да су друге државе одговорне према грађанима других држава. Да ли се то може препознати у наступу предсједника Србије, питање је на које ће одговор дати вријеме које слиједи.

Јулијански календар је у Србији вечито предмет поруге, ниподаштавања, позива на укидање, реформу, односно „модернизацију“, он је једини који се вечито проглашава за проблем, не само у очима секуларних грађана, већ чак и у очима једног дела јавности који себе доживљава као православне хришћане.

 Председник Вучић и министар Дачић су шампиони овог „бинарног“ (зли језици би рекли „биполарног“) приступа питању Космета, које веома подсећа на политичку технику „двомисли“ из романа „1984.“ Џорџа Орвела. Председник је тако истовремено изјављивао да „Србија нема више ни метра на Косову“, као и да ће „бранити косовске Србе од сваког покушаја насилног прогона“