Вероватно није потребно наглашавати да никада у животу нисам ни био на Кипру, нити сам познавао Борку Вучић, нити сам икада радио у сфери банкарства и финансија јер је моја научна и консултантска област пословна економија и менаџмент, тачније реална економија - производња, трговина и логистика.

Вратимо се Европи без алтернативе, којој смо се попримакли, по стоти пут. Сада су обје државе само на корак-два до циља. Ова озбиљна, политичка тема и задаћа – прикључења друштву европских демократских народа - довела је, изгледа, до замора материјала и у Подгорици и у Београду.

Релевантни извори међународног права препознају и признају могућност отцјепљења дијелова територије једне државе с циљем стицања независности тих дијелова од дотадашње државе 

 Хајде што се Вучић одриче Пећке Патријаршије, јер су за њега мошти и столица Српских Патријараха – доситејевска „звона и прапорци“, али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?!

Реч је о људима малог формата и личног рачуна који су још за Титовог живота почели да плету конце како би се докопали његове столице. Они су због својих свађа и грамзивости проћердали велики политички капитал.

Сећања на бомбардовање и отмицу Косова од стране НАТО-а су од виталне важности, јер могу бити идентитетски камен темељац националног окупљања и јединства у веку глобализације која укида посебности (индивидуалне, културне и националне).

 Тзв. унутрашњи дијалог о Косову и Метохији је 24. јула 2017. године обзнањен и покренут од председника Републике Србије Александра Вучића уз најаву да неће дуго трајати. Од тог догађаја је прошло више од годину дана, а у овом моменту се не може тврдити ни да ли тај процес још увек траје или је, пак, завршен. У току тзв. унутрашњег дијалога је паралелно вођен, иначе раније започети, и тзв. спољашњи дијалог са косовско-метохијским Албанцима уз посредовање Европске уније.

Дакле овако: само три недељника нису под директном вучићевом контролом а уредници два од та три су ме бело гледали, у фазону, где ти живиш, ујеботе намештен конкурс па шта, ма то није битно, имам тамо ортаке итд

Кад се отварао конзулат у Суботици, свечаности су присуствовали два предсједника, двије сусједне државе – Хрватске и Мађарске. Сам догађај је оквалификован као нови искорак унапређења добросусједне сарадње. Тамо унапређивање, а овамо уназађивање.

Кључно питање на „европском путу БиХ“ биће, као и до сада: колико ће дејтонска БиХ (п)остати (де)централизована и какав ентитет РС ће у њој опстати? Поуздан одговор на то питање Вучић до сада није понудио грађанима РС и Србије, а неће то ни учинити пре него што доврши споразум са Приштином.